VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>>

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

Uvodna reč:
Zakonski akt o o finansiranju
world music u Srbiji
Autor: Oliver Đorđević


Pokrećemo inicijativu za donošenje zakonskog akta koji će na ispravan način urediti finansiranje srpske World Music kao sastavnog dela Zakona o finansiranju muzike u Srbiji ili će predstavljati zaseban zakonski akt, s obzirom da ovo pitanje nije rešeno kod nas a od izuzetne je važnosti za sve koji su direktno vezani za World Music. Ovom prilikom upoznajemo vas sa načinom finansiranja World Music u Danskoj, zahvaljujući organizaciji World Music Danska (WMD) koja je naš savetodavac u ovoj inicijativi. Smatramo da će nam danski model pomoći da prevaziđemo probleme na koje su naši partneri nailazili zahvaljujući njihovom velikom iskustvu. Ujedno molimo sve World Music stvaraoce u Srbiji, prvenstveno muzičare, menadžere, diskografe i medije da se živo priključe našoj akciji zarad opšte afirmacije srpske World Music. Otvoreni smo i za druga reprezentativna udruženja u Srbiji koja okupljaju i zastupaju interese ostalih muzičkih grupa (pravaca) da formiramo stav i udruženi nastupimo pred Ministarstvom kulture. Nadamo se da će nam sistem finansiranja i uopšte organizovanja i podrške Ministarstva kulture u Danskoj biti putokaz kako i u Srbiji pravilno urediti odnose između države i umetnika.

Primer:
DANSKI MODEL

Autori: Maria Carelse, bivša predsednica World Music Asocijacije Danske, Flemming Harrev, predsednik organizacije World Music Denmark (preveo Živko Ivanović)


danish_world_awards.jpg
Danish world music awards

KRATAK PREGLED ISTORIJE WORLD MUSIC U DANSKOJ

Situacija na World Music sceni u Danskoj u proteklih 15-20 godina bila je potpuno drugačija od situacije danas s obzirom da je samo nekolicina sastava izvodila World Music i uglavnom su nastupali na privatnim skupovima ili na svečanim druženjima koja su se održavala širom zemlje. 

Ustvari, mnogi bendovi su nastali zahvaljujući tim druženjima. Muzičari su počeli da istražuju muziku koja se izvodila  u Južnoj Americi, Africi, Jamajki, Kubi itd. Činjenica je takođe da su ljudi iz tih različitih zemalja počeli da dolaze u Dansku da u njoj  žive i da su neki od njih bili muzičari ili igrači. Oni su odmah stupali u kontakt sa Dancima i osnivali raznovrsne muzičke i igračke grupe. Većina tih sastava su bili polu-profesionalni ili amaterski. Bilo je vrlo malo profesionalnih sastava koji su se sastojali isključivo od Danaca. Tokom sledećih godina sastavi su poboljšavali kvalitet svog muziciranja a broj muzičara World Music orijentacije je rastao. I mediji su počeli da se interesuju za World Music. U to vreme pojavio se klub „Bananarepublic” koji je prezentovao samo World Music. To je bio prvi klub te vrste u Danskoj.

KAKO JE NASTALA WORLD MUSIC ASOCIJACIJA DANSKE

Što je prisustvo World Music u Danskoj bilo veće, to su i potrebe za tom muzikom rasle. Džez, rok i narodna muzika već su imali sopstvene organizacije koje su bile u stanju da obezbeđuju finansiranje muzičkih turneja po Danskoj i van nje i da sastave podržavaju na različite načine, ali se muzičari koji su izvodili World Music nisu uklapali u njihov muzički profil i stoga nisu uopšte mogli da dobiju finansijsku podršku. Zato je bilo neophodno da se osnuje organizacija koja će zastupati njihove interese. Naime, deset muzičara World Music opredeljenja su se udružili i uputili su zahtev Danskom muzičkom savetu, koji je već finansirao druge muzičke organizacije, da subvencionira World Music muzičare na isti način kao i njihove kolege. Posle izvesnog vremena pregovori su urodili plodom i to je bila iskra za osnivanje World Music Asocijacije Danske. World Music Asocijacija Danske je neprofitna organizacija, koju je 1992. godine osnovala grupa muzičara, novinara, igrača i organizatora koncerata.

DANSKI ZAKON O MUZICI

Zakon o muzici, koji uključuje i World Music Asocijaciju Danske, star je 30 godina. Vlada finansira Ministarstvo kulture, a ono finansira Danski muzički savet (u visini od 80 miliona kruna, što je nešto više od 10 miliona evra godišnje). Danski muzički savet onda proučava molbe sa čitave danske muzičke scene, koja uključuje klasičnu, ritmičku muziku, muzičke škole itd. i odlučuje koga će da subvencionira. Dodeljeni iznosi su obično manji od traženih, ali se oni svake godine povećavaju.

AKTIVNOST WORLD MUSIC ASOCIJACIJE DANSKE DO 2006. GODINE

Asocijacija je na početku imala svoju prostoriju i sekretara sa nepunim radnim vremenom. Članovi Saveta i predsednik su bili birani na generalnoj godišnjoj skupštini. Članstvo u World Music Asocijaciji Danske je na individualnoj osnovi, otvoreno je za muzičare, igrače, novinare, organizacije, promotere i druge koji se interesuju za World Music. Asocijacija redovno objavljuje brošure sa objašnjenjima koju vrstu podrške pruža ciljnim grupama:

Finansijska podrška nastupima – subvencioniranje turneja profesionalnih World Music sastava koji održavaju koncerte u Danskoj i inostranstvu. Zahtevi se upućuju tokom čitave godine;

Subvencioniranje produkcije – za aranžmane i za aktivnosti oko promovisanja World Music – zahtevi se upućuju tokom čitave godine;

Tečajevi – skupovi i radionice sa svetski priznatim instruktorima. Druženje danskih World Music sastava sa vodećim međunarodnim muzičarima. Tečajevi i seminari na relevantne teme;

Festival – Udruženje je jedno od osnivača godišnjeg festivala "world.dk" i pruža asistenciju prilikom prezentovanja danske World Music na festivalu;

Reklamiranje/promovisanje – CD: World Music Danske. Asocijacija reklamira CD-ove, dva puta godišnje, nudeći selekciju vodećih danskih World Music sastava. CD-ovi se lansiraju u saradnji sa MXP (Danska muzika – izvoz i popularisanje);

Katalog o World Music u Danskoj – prezentira veliki broj bendova World Music, muzičare i igrače. Katalog se redovno ažurira na Web-sajtu Asocijacije, u sekcijama "kunstnerkatalog" odnosno "World music guide";

Womex – Asocijacija učestvuje na relevantnim sajmovima i promoviše dansku World Music.

Svako je dobrodošao ko želi da traži od Sekretarijata Asocijacije informaciju, savet ili uputstva u stvarima koje se tiču World Music.

KRATAK PRIKAZ RAZVOJA WORLD MUSIC U DANSKOJ TOKOM PROTEKLIH 15 GODINA

Otkako primamo godišnju subvenciju od Saveta danske muzike, iznos se povećao od 300.000 na 1,2 miliona kruna (oko 150.000 evra). Raspoloženje za finansiranje muzičke scene je veoma dobro. U 2001. godini napisan je izveštaj od strane Ministarstva za kulturu i trgovinu, u kome se kaže da je Danska izvela kulturu za 700 miliona kruna godišnje, od čega je veliki deo pripao izvozu muzike. U izveštaju se preporučuje da se preduzmu razne inicijative u cilju jačanja tržišta. Takođe je predložen i nov način obrazovanja kako bi se edukovala grupa ljudi da pruže pomoć muzičarima u savlađivanju teškoća prilikom sklapanja ugovora sa diskografima, njihovog distribuiranja i dr. To edukovanje počelo je 2002. godine, na Konzervatorijumu ritmike u Kopenhagenu. Godine 1999, posle mnogo političkog lobiranja, država je odobrila 30 miliona kruna (oko 4 miliona evra) za finansiranje muzičkih klubova širom Danske. Danska je odobrila, u odnosu na svoju veličinu, jedan od najvećih budžeta za kulturu u svetu.

Sa muzičko-političkog gledišta, stvari su išle na bolje, a onda su krenule u lošem pravcu u jesen 2001. godine. Državni radio je dobio četvrtu radio-stanicu što je značilo da su oni morali da rade na četiri radio-stanice, umesto na tri, za isti novac i zato su morali da žrtvuju neke programe, a među njima je bio i program „Globalni ritam”, koji je ranije imao novinara koji je predstavljao, kako World Music iz sveta, tako i World Music Danske – što je značilo da su naši sastavi imali mogućnost da putem radija prezentuju svoju muziku što je emitovano širom zemlje! Mi smo protestvovali zajedno sa organizacijom narodne muzike, čiji je program takođe bio ukinut, ali do sada bez rezultata. A onda u novembru veliki šok! Politička struktura koja je bila na vlasti osam godina i koja je imala razumevanja za naš rad izgubila je na izborima, na kojima je pobedila krajnja desnica. Novi ministar za kulturu je izjavio, zajedno sa ostalim ministrima i svim ekspertima, da se NVO-organizacije, saveti itd, koji su dotle primali subvencije od države, moraju ili ukinuti, ili da im se subvencije drastično smanje. Svi umetnički saveti su morali da budu ukinuti i zamenjeni novim strukturama. Tako je u proleće 2002. godine nastala velika borba kako bi se ubedili funkcioneri vlade da smo mi dobra investicija i da oni ne mogu da urade naš posao bolje nego što to možemo mi jer oni jednostavno ne poznaju World Music scenu.

SITUACIJA OD 2006. GODINE

World Music Asocijaciju Danske od 1. januara 2006. godine zamenila je organizacija World Music Danska (World Music Denmark - WMD). To je praktično značilo ukidanje godišnje članarine od 200 DKK (oko 27 evra). Sada je za članstvo potrebna samo pisana molba i besplatno je. WMD je preuzela dužnosti i aktivnosti World Music Asocijacije Danske i nastavila njene aktivnosti i programe podrške. WMD je prepoznatljiva kao zvanična interesna grupa za World Music u Danskoj i prima godišnju subvenciju u iznosu od 1,7 miliona DKK (oko 230.000 evra) u 2007. godini od Danske Umetničke Agencije (Danish Arts Agency) koja je u nadležnosti Ministarstva kulture i koja je zamenila Danski muzički savet.

WMD je jedna od pet žanrovskih organizacija koja podržava muzičare koji žive u Danskoj i koji sviraju folk, džez, pop/rok, eksperimentalnu ili World Music. Viđeno iz danske perspektive, smatra se da danska folk muzika ne spada u kategoriju „World Music”. Definišemo je kao originalan stil muzike koji pripada jednoj od sledećih širih kategorija: afrička, brazilska, tango, salsa, ostali latinoamerički stilovi, karibska/ rege/ ska, flamenko, balkanska/ ciganska/ klecmer, orijentalna, azijska, world fusion.

WMD ima različite programe finansijske podrške: olakšice za bendove sa više od 6 muzičara, finansiranje troškova transporta za danske sastave koji nastupaju u drugim zemljama (neophodna su najmanje dva nastupa koja su plaćena od strane organizatora) i u Danskoj, finansiranje troškova organizovanja seminara i radionica na temu World Music, troškovi štampanja promotivnih materijala koji su u vezi sa koncertnim aktivnostima i dr. Takođe, organizacija je usredsredila svoje aktivnosti na godišnju dodelu nagrada za World Music stvaralaštvo, World Music „Upcoming Festival”, saradnju sa četiri džez festivala u Danskoj, izradu kataloga i web prezentacije na kojoj se nalazi Generalni informativni servis koji se redovno ažurira.

WMD trenutno ima 250 registrovanih članova. Na sajtu se nalazi 200 danskih World Music sastava. WMD tokom godine poziva sastave da podnesu molbu za učešće na više festivala sa kojima sarađuje i zatim isplaćuje sastavima honorare za nastupe. Minimalna tarifa za nastupe u Danskoj je trenutno 1.500 DKK (oko 200 evra po muzičaru) i nju određuje Udruženje danskih muzičara. Prema tome, neophodno je da muzičari od strane organizatora festivala (ili WMD) budu plaćeni za nastup da bi mogli da se prijave na Program podrške za troškove transporta koji raspisuje Ministarstvo kulture Danske. Ovaj program obezbeđuje sastavima da mogu da prihvate poslove i udaljenim delovima zemlje.

Danska umetnička agencija takođe obezbeđuje sredstva za tromesečni Djembe Magazin godišnjom subvencijom od 200.000 DKK. Magazin se štampa u 2000 primeraka i većim delom je posvećen danskoj World Music sceni. Uz oktobarski broj čitaoci dobijaju CD-kompilaciju danske World Music i imaju mogućnost da glasaju za World Music pesmu godine.

Vidi više o World music Denmark >>

Reagovanje:
PRAVILNO UREDITI ODNOSE

Autor: Dragomir Milenković, kompozitor, samostalni umetnik


Da bi se muzički kulturni život u jednom društvu podržao od strane vladinih organizacija i ispunjavao svoju kulturnu svrhu, potrebno je pre svega utvrditi šta je cilj muzičkih događanja, odnosno koji kvalitet takvo događanje treba da poseduje.

Dosadašnja kulturna politika ostavlja mnogo prostora haosu i nenamenskom ili potpuno nepotrebnom trošenju buđetskih sredstava od strane državnih institucija. Prisutne su i zloupotrebe pri kojima ta sredstva bivaju isključivo privilegija nekih povlaštenih umetnika ili klanova. Mediji u Srbiji ne rade u skladu sa savremenim odredbama civilizovanog sveta, već se i dalje ponašaju kao palanački interesni centri, često kršeći rimsku konvenciju. Problema u kulturnoj klimi Srbije ima mnogo, ali pre svega treba razjasniti osnovnu dilemu.

Da li  muzički kulturni događaji i njihovi izvođači trebaju biti prepušteni isključivo tržištu ili ih treba podržati novcem iz fondova?

Tokom proteklih decenija kulturna politika nadležnih ustanova u Srbiji je vođena na takav način, da je umni nivo građana doveden do poražavajućeg stanja. Država je drugačije rečeno, podržavala svojim mešanjem ili ne mešanjem, činjenjem ili ne činjenjem sve oblike podkulturne stihije koje su dovele do nezavidnog nivoa kulturne svesti stanovništva. Može se bez preterivanja reći da je država učestvovala u kulturnom genocidu nad sopstvenim narodom. Činjenica je da je država služila, i služi do današnjih dana kao instrument klanova i lobija umetnika i izvođača koji su uspeli da je privatizuju isključivo za sopstvene potrebe. Imamo primer da jedan poznati muzičar svake godine utroši sredstva Ministarstva za kulturu, namenjena za predstavljanje naše kulture van zemlje i da taj muzičar, logično kasnije dobije priznanje u Centru Sava za međunarodni kulturni rad. Ostali umetnici jednostavno ne mogu doći do tih sredstava uz obrazloženje da su ona već potrošena, pa shodno tome i ne mogu dobiti značajna priznanja za njihov rad.

Sva društvena patologija počinje od kulture o čemu postoje brojne psihološke studije u svetu. Država Srbija koja jedva i liči na državu u evropskom smislu reči je direktno odgovorna za materijalnu, duhovnu i moralnu propast svojih vrednih umetnika, pa upućivanje takvih umetnika na nepostojeće tržište kulture predstavlja ruganje. Srbija tokom decenija uništava svoje najvrednije ljude a time i svoj narod, gurajući ga na rub debiliteta. Nemoguće je razviti moderno demokratsko društvo sa potkulturnim zbirištem karakterističnim za prostore Avganistana. Zato država Srbija ima obavezu da svojim učešćem omogući razvoj tržišta muzičke kulture i prestane sa projekcijom potkulturnog haosa. Kada se jednog dana kulturna klima vrati u normalno stanje, država će moći da se rastereti suvišnih i nepotrebnih obaveza. Nemešanje države u kulturne tokove, kada su u pitanju temeljne civilizacijske vrednosti, se svuda u svetu pokazalo kao utopija. Tako imamo činjenicu da su najdarovitiji i najproduhovljeniji umetnici, zahvaljući kojima se čovečanstvo razlikuje od životinjske vrste, na rubu bitisanja, da je njihov stvaralački rad obesmišljen, neprisutan u javnosti i da društvo time biva osiromašeno. Nijedno društvo, bez obzira na svoju državnu autonomiju, nema pravo da uskraćuje čovečanstvu kulturne dobrobiti stvorene od strane svojih umetnika, tako što će od njih praviti pepeljuge. Time dotična država gazi opšta ljudska prava. Ni Betoven, ni Mokranjac, ni Brams, nisu samo svojina svojih država. Ne sme se više dozvoliti slučaj J. S. Baha, oca savremene muzike, čiji su notni zapisi služili za uvijanje mesa u mesarnici. U novom ustavu Srbije stoji garancija pune ravnopravnosti svih građana. I takav novodonešeni ustav se svakodnevno krši, posebno kada su u pitanju umetnici. Stvaralački i umni potencijal Srbije nije samo njeno vlasništvo već i čitavog čovečanstva. Vreme je da vredni muzički umetnici Srbije zatraže od Organizacije ujedinjenih nacija zaštitu od nebrižne, nekulturne politike države.

Šta je suštinski cilj muzičkih kulturnih zbivanja?

Muzika bi trebala da ima učinak psihoterapije, duševnog oplemenjivanja i razvoja. Ona bi trebala da obogaćuje naš život i razvija duševne kvalitete. Muzika bi takođe trebala da širi naše kulturne horizonte, pomažući ostvarenje zdravog društva. Svako sebe svesno društvo bi trebalo da vodi računa i o sopstvenoj muzičkoj baštini koja određuje kulturnu samobitnost. Muzika je veoma moćno sredstvo stvaranja civilizovane slike jednog naroda o sebi. Ona značajno učestvuje u povezivanju naroda jedne zemlje sa ostalim svetom. U opštem smislu, ona bi trebala da održava kategoriju ljudske vrste.

U Srbiji je neophodno da muzički kulturni događaji budu dostupni svom stanovništvu, jer i građani koji žive u provinciji imaju pravo na kulturni život. Pošto su svi građani poreski obveznici, onda oni imaju pravo da se budžetska sredstva troše za njihovu dobrobit a ne samo u najvećim naseljenim centrima. Veoma je bezobzirno da država svojom nebrigom i arogantnim ponašanjem pretvara jedan deo svoje populacije u primitivne žitelje.     

Država treba da fiskalnim i poreskim merama omogući umetnicima da rade, kao što to čini napredan svet.

Šta država ne sme dozvoliti?

Država treba ustanoviti takvu kulturnu politiku da njenim delovanjem sprečava privatizaciju njenih fondova od strane pojedinih umetnika, klanova ili nameštenih odbora. Fondovi za kulturni razvoj ne smeju biti privatna svojina klanova koji sa pozicija političkih stranaka ili veza sa državnom službom bezbednosti uzurpiraju opšta dobra njenih građana. Umetnici ne smeju biti izopštavani i onemogućavani u svom radu po verskoj ili bilo kojoj ideološkoj osnovi kao što je to u Srbiji slučaj. Država ne sme biti instrument tihog progona umetnika i njhovog dovođenja do dna egzistencije, zato što se umetnik ne uklapa u vladajuće ideološke matrice crkve, politbiroa ili partije na vlasti. Država bi morala svojim delovanjem da spreči podsvesne apetite jednih umetnika prema drugima, a ne da javni TV servis i dalje služi za marginalizaciju konkurentnih umetnika, od strane privilegovanih saveza. Državne institucije ne smeju biti instrumenti u rukama jednih umetnika protiv drugih. Mediji u Srbiji, koji su dobili državne frekvencije i dalje krše ustav. Takvi mediji su i dalje u sukobu interesa. Država ne sme dozvoliti da selektori festivala, podržanih iz vladinih fondova, sprovode svoje podsvesne i svesne antipatije, tako što prave crne liste nepoželjnih umetnika. Država ne sme dozvoliti da umetnik koji je objavio 6 CD-a sa umetničkim sadržajima, koji je sa svojim sastavom nastupao na brojnim međunarodnim festivalima u zemlji i inostranstvu, biva redovno izopštavan sa manifestacija, materijalno podržanim od strane države, zato jer neki selektor ima suviše lični odnos prema njemu. Jedna od najgorih praksi države je da daje sredstva organizatorima manifestacija, a da organizator ponižava umetnike time što ne isplaćuje dogovoreni honorar, iako su ti umetnici profesionalno odradili svoj posao. Svaki profesionalni muzičar u Srbiji ima duboko usađen strah od ne isplaćivanja honorara od strane organizatora. Oni umetnici koji nastoje da bivaju isplaćeni za svoj rad od strane državne televizije ili organizatora dospevaju na crne liste. To je takođe kršenje ustava i ljudskih prava. Proizvodnja zvezda i pepeljuga od strane državne bezbednosti je sramotna praksa. Državna bezbednost treba da se bavi zaštitom države a ne korišćenjem svoje moći za i protiv nekih umetnika. U Srbiji po pravilu „dva loša ubijaju Miloša”. Što je neki muzički izvođač netalentovaniji, time se više bavi instrumentalizacijom državnih poluga moći za svoj prosperitet, kao i seksualnim opsluživanjem onih koji mogu takav prosperitet ostvariti. Zvuči komično, ali na problem muzičke kulture u Srbiji utiče nepostojanje javnih kuća, zbog čega se dve različite profesije mešaju u jednu.

Država ne sme dozvoliti da gradske uprave i ministarstvo otkupljuju samo nekim umetnicima radove, preko veza i zatvorenih krugova pranja novca. 

Država ne sme dozvoliti da njeno nacionalno kulturno blago izbledi i nestane vršenjem eutanazije. Drastičan primer nepravde i društvene patologije je slučaj kraljice srpske etno muzike Svetlane Stević, kojoj do danas državni izdavač PGP-RTS, niti bilo ko drugi nije izdao ni jedan muzički album. Istovremeno je ista kuća izdala bezbroj besmislenih i bezvrednih materijala. Država ne sme dozvoliti da izdavač koji troši znoj naroda potpuno ignoriše značajne umetnike i njihova dela. Ukoliko država neprekidno ponižava svoje značajne stvaraoce posredstvom, među umetnicima zloglasne izdavačke kuće u državnom vlasništvu, onda šta očekivati od ostalih gospodara sudbina umetnika? Država ne sme dopuštati trošenje sredstava na asfaltiranje okeana kao što se to dogodilo u Nišu, gde je gradonačelnik radi koncerta Cece Ražnjatović isekao i uništio stolice u Tvrđavi.

Veoma je bitno da država predstavlja svoju kulturu u svetu, tako što će umetnici koji imaju zanimljiv i vredan program to raditi za nju. Ono što ne treba dopustiti, je uvek iznova ponavljana praksa da taj posao biva privilegija samo nekih i da umetnici koji zaista imaju šta da ponude ne mogu biti upošljeni u tu svrhu. Imajući u vidu sve gore navedene probleme u kulturnom životu, kao i mnoge ne navedene, u cilju izbegavanja istih, predlažem da vlada Srbije podrži formiranje saveta za kulturu, u ovom slučaju iz oblasti muzike, u kome će biti zastupljeni sami umetnici, prvenstveno samostalni, koji neposredno stvaraju kulturnu supstancu, bez koje nema kulture i koji će učestvovati u vođenju kulturne politike. Dosadašnja praksa, isključivo birokratskih projekcija, otuđenih od samog umetničkog života, treba biti napuštena jer vodi ponovo u klimu kulturnog besmisla i daleko od evropskih modela. Početkom godine održan nastup Cece Ražnjatović ispred Narodne Skupštine je pokazao besmisao postojanja muzičkog obrazovanja na svim nivoima, kao i svakog uzvišenog stvaralačkog rada. Ako takvi i slični projekti čine fonoteku mladih, učenika srednjih i visokih muzičkih škola, kao što je to u ovoj zemlji slučaj, onda obrazovanje ne ispunjava svoju suštinsku svrhu. Obesmišljeno je i postojanje crkvene ustanove jer je spomenuta manifestacija poraz ljudskog duha. Dobili smo najsumorniju poruku da je Srbija i dalje Domanovićeva Stradija u kojoj najbezsadržajniji talog biva podržan sa najvišeg državnog mesta. Posle svega se zaista stidim što pripadam svojoj naciji. Sramota pred ostalim svetom je neizmerna.

Predlažem Danski model za organizaciju muzičkog života u Srbiji kao primer jedne ugledno uređene države u Svetu.

Preporuka Ministarstvu kulture Republike Srbije:
DONETI ZAKONSKI AKT

Autor: Redakcija magazina Etnoumlje


Nastavljamo sa inicijativom koja je započeta u prvom broju magazina Etnoumlje za donošenje zakonskog akta kojim će biti uključena odrednica o planskoj podršci World Music u Srbiji na način kako je to regulisano u razvijenim zemljama Evrope. U očekivanju šire debate u organizaciji World Music Asocijacije Srbije na koju će biti pozvani svi interesenti za World Music u Srbiji, tražimo najbolje rešenje kako dugoročno pomoći srpskoj World Music sceni. Ovom prilikom donosimo naše viđenje plana za sufinansiranje srpskog World Music stvaralaštva.
Molimo vas da se živo uključite u ovu javnu raspravu vašim predlozima i sugestijama koje ćemo sa zadovoljstvom objaviti.

Mogući plan dugoročne finansijske podrške stvaraocima iz oblasti World Music u Srbiji - Predlog raspodele sredstava na godišnjem nivou

1) Sufinansiranje (50%) studijskih troškova za deset afirmisanih i neafirmisanih muzičkih sastava World Music orijentacije sa pratećim troškovima (štampa CD-a i omota u tiražu 1.000 primeraka) u ukupnom okvirnom iznosu do 10.000 EUR,
2) Sufinansiranje (50%) putnih troškova za deset muzičkih sastava koji nastupaju u inostranstvu. Prioritet imaju nastupi na renomiranim evropskim festivalima pri čemu se koriste usluge nacionalnog avio prevoznika u ukupnom okvirnom iznosu do 12.000 EUR,
3) Sufinansiranje (50%) troškova honorara za nastupe srpskih muzičara na festivalima sa World Music programima, u ukupnom okvirnom iznosu do 10.000 EUR,
4) Sufinansiranje (50%) organizacije World Music radionice sa gostima iz zemlje i inostranstva (prikaz tradicionalnih instrumenata, predavanja, promocije, berza World Music izdanja i sl.) u ukupnom okvirnom iznosu do 3.000 EUR,
5) Sufinansiranje (50%) štampe (u tiražu 1.000 primeraka), distribucije (svim interesentima za World Music u Srbiji) i autorskih honorara četiri broja srpskog World Music magazina „Etnoumlje” (sa pratećim CD-om) za popularizaciju, afirmaciju, teoriju, istoriju, estetiku i kritiku World Music u Srbiji, u ukupnom okvirnom iznosu do 2.000 EUR,
6) Finansiranje troškova izrade (štampa CD-a i omota u tiražu 500 primeraka) i distribucije (na adrese institucija za kulturu i diskografske kuće u inostranstvu) promotivne kompilacije „World Music From Serbia” u ukupnom okvirnom iznosu do 3.000 EUR,
7) Sufinansiranje (50%) održavanja Web portala sa svim podacima o World Music u Srbiji, u ukupnom okvirnom iznosu do 1.000 EUR,
8) Sufinansiranje (50%) autorskog honorara, distribucije (svim interesentima za World Music u Srbiji) i štampe edukativne publikacije na temu World Music, u tiražu 500 primeraka u ukupnom okvirnom iznosu 1.500 EUR.
UKUPAN IZNOS: 42.500 EUR
Preporučujemo da odluke o dodeli sredstava donosi nezavisna i nepristrasna višečlana komisija čiji su članovi dobro upoznati sa srpskom World Music scenom. Zahtevi će se primati tokom čitave godine.

Šaljite nam vaše predloge, sugestije...
Poštovani, pomognete nam da pronađemo što bolji model kojim će biti uređeno finansiranje srpske world music od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i ovo pitanje bude regulisano zasebnim zakonskim aktom.  Predloge, sugestije, primere kako je ovo pitanje rešeno u svetu i dr. šaljite nam na:  
etnoumlje@yahoo.com



Povratak na pregled svih projekata >>