VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>> 

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV


SLUŠAJ

swm_internet_radio_transpar.gif

World music edukacija


korica
Publikacija
WORLD MUSIC - MUZIKA SVETA
Autorka: Jasmina Milojević
Prva publikacija u Srbiji u izdanju World music asocijacije Srbije koja na stručan način govori o world music. 84 str, format A5.
U planu je drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje.

Preuzmite ovu publikaciju u pdf formatu 640 Kb >>
(Napomena: tekst ove publikacije može se koristiti jedino u nekomercijalne i edukativne svrhe)
Preuzmite sadržaj ove publikacije u pdf formatu 60 Kb >>
bob-marley.jpg
Istorija:
WORLD MUSIC: 
FORMIRANJE TRANSŽANROVSKOG KANONA

Autor: Đorđe Tomić
„Tajni muzej čovečanstva”, pohranjen u jednoj porodičnoj kući na Long Ajlendu u Njujorku, čini arhiva od preko 50.000 ploča na 78 i 80 obrtaja, objavljenih prvih decenija XX veka, u pionirsko doba gramofonske industrije.
Više>>
taraf_de_haidouks_2.jpg Teorija:
POJAM WORLD MUSIC
Autor: Jasmina Milojević
U novije vreme osobito, termin „world music” tumači se i kao sinonim za narodnu muziku različitih etničkih grupacija. U prodavnicama ploča širom sveta, kao i na Internetu, može se videti da su snimci folklorne muzike gotovo bez izuzetka smešteni u odeljak za „world music”. Više>>
kate-bush-trio-bugarka.jpg Prikazi:
KAKO JE STALJIN IZMISLIO WORLD MUSIC ili Le Mystere de Voix Sovietique

Autor: Joe Boyd
Preveo: Đorđe Tomić
U proleće 1965, legendarni Albert Grossman, menadžer Boba Dylana, vratio se iz Pariza u Njujork noseći u torbi misterioznu magnetofonsku traku. U to vreme je privodio kraju pregovore za svoj novi sastav, Paul Butterfield Blues Band. Vlasnik kuće Elektra Records, Jac Holzman, izložio mu je svoju poslednju ponudu, a Grossman je odgovorio: "Dogovoreno, pod jednim uslovom. Da objaviš i ovo." I spustio je magnetofonsku traku na Holzmanov sto.  Više>>
balkan_music_camp.jpg Istraživanje:
BIRANJE NASLEĐA: ZAŠTO AMERIKANCI PEVAJU PESME SA BALKANA
Autor: Mirjana Laušević
Prevela: Ivana Komadina

I dalje ćemo neumorno tragati za „izvornom” kulturom. U ovom smislu mi smo istovremeno i antropolozi.... i obična ljudska bića kojima je dosta progresa i plastike i koja žele da zarone u nešto što je mnogo više stvarno, vezano za zemlju, životno, jednom rečju, izvorno pre nego što i to nestane.  Više>>
tubulg.jpg Teorija:
WORLD MUSIC –
PREDMET ISTRAŽIVANJA
Autor: Jasmina Milojević  

World Music nije nikakva nametnuta forma tzv. „Novog svetskog poretka”, već logičan rezultat potrebe savremenog otuđenog čoveka da se ponovo očoveči.  Više>>
vrooom_5.jpg Stav:
IZVESNA BUDUĆNOST
SRPSKE WORLD MUSIC
Autor: Dragomir Milenković
„Nova balkanska muzika” koja može da se izjednači sa World Music kulturom donela je muzičarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, biće više slušani u sopstvenoj zemlji, a drugo, biće više cenjeni i slušani u inostranstvu. Više>>
fania_all_stars.jpg Istorija:
RAZVOJNI PUT WORLD MUSIC

Autor: Jasmina Milojević
Nekoliko međusobno zavisnih činilaca u svetskoj kulturi još od 1970-ih godina su imali suštinski uticaj na razvoj „world music”. To su neverovatan porast broja snimljene popularne muzike izvan razvijenog sveta, kao rezultat ekspanzije postojeće muzičke produkcije i rasprostiranje i dolazak novih tehnologija kao što su kasete; približavanje i sabijanje sveta intenziviranjem globalnih medijskih mreža, olakšanje transporta, nacionalne zajednice u dijaspori, globalizacija kapitala, koja je povećala međunarodni promet „world popular music” i njenu dostupnost Zapadu. Na kraju, od velikog je značaja i porast novinara i naučnika tokom devedesetih, koji su se eksponirali kao pobornici ovog žanra.   Više>>
serge_gainsbourg.jpg Teorija:
MUZIČKE ZAJEDNICE: NACIONALNI IDENTITET, ETNIČKE PRIPADNOSTI I MESTO
Naslov originala: Sound tracks: Popular Music, Identy and Place (Routledge, London 2002.)
Autori: John Connel i Chris Gibson
Prevod: Đorđe Tomić

Način na koji individue, zajednice, regioni ili nacije sebe vide zasniva se na potencijalno nepreglednom broju opcija: etnička pripadnost, veroispovest, pol, profesionalni status, politička uverenja, itd. Muzika je važna kulturna sfera u kojoj se identiteti afirmišu, problematizuju, razgrađuju i rekonstruišu.  Više>>
empress_of_russia.jpg Istorija:
MI SMO STVORILI WORLD MUSIC

Autor: Robin Denselow
Prevela: Vera Jovanović
Prošle godine navršilo se dvadeset godina od „otkrića” i početka masovne upotrebe termina „world music” na globalnom muzičkom tržištu i u akademskim krugovima. Više>>
charlie_gilett&david_byrne.jpg Teorija:
TEORIJSKI OKVIR WORLD MUSIC

Autor: Jasmina Milojević
World Music mogu da razumeju i vole jedino ljudi otvorenog i oslobođenog uma koji su sposobni da stvaraju muziku koja će odbaciti bilo koju vrstu kompeticije i uspostaviti mir i harmoniju među ljudima.  Više>>
mapale.jpg Istorija:
RAZVOJNI PUT WORLD MUSIC

(Urbanizacija, savremena klasna struktura društva, modernitet)
Autor: Jasmina Milojević
Duh moderniteta, realizovan kao lokalno iskustvo, upravo tvori temelje “world music”, u parametrima muzičkog oblika, ali i poetskog teksta. Taj duh se na najtipičniji način izražava u jednoj od dve reakcije – u nestajanju, ili bujanju tradicionalnih verovanja čiji je neizostavni deo i muzika.  Više>>
thierry_gauliris_baster.jpg Svetska scena:
WORLD MUSIC - MEDIJ JEDINSTVA I RAZLIKE

Autor: Carsten Wergin
Preveo: Aleksa Golijanin
Reunion je pre kolonizacije bio nenaseljen. Tamošnje tradicije nisu ni originalne, niti ukorenjene, ali su pokazatelji kulturne tranzicije i ukorenjivanja. Muzički stvaraoci koriste i mešaju specifične zvuke da bi bili priznati kao drugačiji od ostalih koji deluju u kontekstu World Music. Više>>
crnucanka_1.jpg Esej:
ETNOMANIJA
Autor: Ivan Čolović
Izvor: www.pescanik.net
Publika od tradicionalne muzike očekuje da bude "oličenje či­stote i autentičnosti", a prema toj muzici usmerava je "želja za vraćanjem izvorima, koja je ponekad deo šireg nezadovoljstva sopstvenim sistemom vrednosti". "Ljubitelj ove muzike", kaže Ober, "retko prisustvuje njenom izvođenju kao pasivni slušalac, jer ga tu dovodi njegova želja da učestvuje u onome što mu se nudi i da se sa tim identifikuje... U muzici 'izdaleka', prema kojoj ga vode njegove sklonosti, on čuje odjek težnje njegovog intimnog bića; ta muzika za njega predstavlja ideal koji mu je obično nedostupan. On tu traži potvrdu sopstvenih slutnji" Više>>
fanfare_ciocarlia.jpg Prikaz:
ZAJEDNIČKI JEZIK - TRUBA
Izvor: The New York Times
Prevod: B92.net
„Ljudima je dosadio rokenrol, koji se sve više udvara korporacijama, kao i nihilizam elektronske muzičke scene”, kaže gospodin Kaplan iz Balkan Beat Box-a. „Ljudi su gladni za ovom znojavom, ličnom, alkoholisanom muzikom, koja u sebi ima nešto nalik na ceremoniju. Postoji nešto izuzetno zdravo u ovom interesovanju za duvačku muziku. Jednostavno, ljudi žele da stupe u kontakt sa svojim osećanjima”. Više>>
deep_forest.jpg Esej
SLATKA USPAVANKA ZA WORLD MUSIC
Autor: Steven Feld
Naslov originala: A Sweet Lullaby for World Music
Izvor: Public Culture, Volume 12, Number 1, zima 2000, str. 145-171
Prevod i adaptacija: Aleksa Golijanin
Ako su 1990-e stvorile svet potrošača sve upućenijih u muzičke grupe tako različite po istoriji, mestu porekla i stilu, onda je to bila posledica velike rekonfiguracije načina na koji je muzički globus bio mentorisan, sniman, prodavan, reklamiran i promovisan. World music više nije bila u domenu akademske dokumentacije i promocije tradicija. Umesto toga, fraza se naglo proširila javnom sferom, pre i iznad svega označavajući novu globalnu industriju, fokusiranu na tržišno pozicioniranje plesnih etniciteta i egzotičnih različitosti na svetskoj mapi  zadovoljstva i robe. Do kraja veka, fraza world music je počela da označava „mali svet sa ogromnim brojem mogućnosti: sonične izlete na dohvat CD plejera“  Više>>
lala_kovacev_1.jpg Prikaz:
KRATKA ISTORIJA WORLD MUSIC U SRBIJI I JEDAN POGLED U BUDUĆNOST

Autori: Nikola Glavinić i Oliver Đorđević
Od Duška Gojkovića do Vroooma, putovanje dugo četiri decenije.  Više>>
ratnice.jpg Istorija:
RAZVOJNI PUT WORLD MUSIC

(Lokalni i nacionalni kontekst)
Autor: Jasmina Milojević
Kulturni imperijalizam i njegove muzičke manifestacije imaju nekoliko dimenzija. Jedna je, u velikoj meri nekompenzovano prisvajanje strane muzike (čak i muzičara) od strane Zapadne muzičke industrije, prema privremenoj modi i fascinaciji. Drugi je očigledna deformacija i marginalizacija muzike u razvijenom svetu, i od kulturnog identiteta generalno, poplavom komercijalnog zapadnjačkog popa, koji su evropske i američke produkcijske multinacionalne kompanije stavile u nadređenu poziciju na programima međunarodnih RTV sistema.  Više>>
maestro_buono_i_aleksandar_nikolic.jpg Prikazi:
TANGO PRIČA IZ SRBIJE

Autor: Oliver Đorđević
Značajan doprinos u razvoju tango scene u Srbiji pružili su Beltango kvintet, Beogradska tango asocijacija i Beogradski tango festival. U prvom delu kratke srpske tango priče, posvetićemo pažnju ovim institucijama.  Više>>
aster_aweke.jpg Teorija:
WORLD MUSIC, NACIJA I POSTKOLONIJALIZAM

Autor: James Barrett
Prevod i adaptacija: Đorđe Tomić

Pretpostavlja se da World Music ovaploćuje prosvetiteljske ideje esencijalnog morala, etičkih i emotivnih kvaliteta ljudske vrste, pri čemu se ne pokazuje čak ni želja da se pretpostavljeno proveri prevodom ili dijalogom sa pripadnicima izvorne kulture.  Više>>
lala_kovacev_2.jpg Esej
BALKAN IMPRESSIONS - FOLKLOR I DŽEZ 
Autor: Predrag Milanović
Krajem 1982. godine dogodilo se nešto vrlo interesantno u muzičkom životu Beograda. Bila je to pojava džez bubnjara Lale Kovačeva i njegovog sastava „Balkan Impressions”. Projekat nazvan jednostavno „Balkan Impressions” u podnaslovu je nosio i bližu odrednicu „folklor i džez Lale Kovačeva”. Za poznavaoce zbivanja u džez muzici ovo i nije predstavljalo neko veliko iznenađenje jer je od samih začetaka džeza u našoj sredini postojala određena praksa korišćenja folklornih tema obrađenih na džez način. Bili su poznati aranžmani Vojislava Bubiše Simića, dirigenta džez orkestra RTB, kao i nekih drugih džez muzičara koji su se sporadično bavili ovom oblašću. Postojala je i tradicija džez festivala na kojima su često „big band”-ovi svirali folklorne teme (ponekad i zadate na džez način. Ono što je u slučaju Lale Kovačeva bilo iznenađujuće bila je činjenica da je šira muzička publika „Balkan Impressions” prihvatila sa oduševljenjem. Šta se zapravo desilo? Otkuda toliko interesovanje za muziku koja je do tada bila na marginama muzičkih zbivanja? Čime je ova muzika zaintrigirala posvećene ljubitelje tzv. ozbiljne muzike kao i rokere i „narodnjake”? Po čemu se razlikovala od dotadašnjih pokušaja slične vrste? Više>>
bijelo_dugme_rtv_revija.jpg Studija:
FOLKLORNI ELEMENTI PESAMA GRUPE „BIJELO DUGME”
Autorka: Marija Vitas
Termin „pastirski rok”, koji su muzički kritičari masovno upotrebljavali u opisivanju muzike grupe „Bijelo dugme”, bio je aktuelan i pokazao se relevantan pre svega za prvi deo njihove karijere. Pod „pastirskim” se očigledno podrazumevala upotreba arhaizma u tekstu i pevanja „na bas” u muzici, što je zajedno gradilo sliku seoskog ambijenta u kojem je pastir jedna od glavnih ličnosti. Drugi termin, „sevdah rok”, takođe često dovođen u vezu sa njihovom muzikom, može se reći da ima širu primenu, tj. da se može odnositi na sve one pesme iz opusa grupe koje su prožete sevdahom i rokom, odnosno, koje povezuju rokenrol muziku i tekstove pune ljubavne čežnje i strasti, na „bosanski” (narodni) način – uplitanjem muzičkog ili jezičkog folklornog materijala.
Više>>
dizzy_gillespie.jpg Prikazi:
TEMBA, TUMBA, TIMBA: MALI VODIČ KROZ KUBANSKU MUZIKU
Autor: Đorđe Tomić
Ko je izmislio mambo? Koliko Kubanaca staje u conjunto? Je li rumba isto što i rhumba? Koliko leta ima najstarija pop grupa na svetu? Šta se sluša na Kubi? A šta u dijaspori? Više>>


Sledeća strana >>