VESTI   NAJAVE   O NAMA   BANDS & ARTISTS   VODIČ/GUIDE [pdf]   MAGAZIN ETNOUMLJE   EDUKACIJA   PROJEKTI   RETNIK FESTIVAL

WORLD MUSIC SAMIT   WMAS RECORDS & DISTRIBUTION   SWM INTERNET POTKAST RADIO   ARHIV SRPSKE WORLD MUSIC

FESTIVALI    RECENZIJE   INTERVJUI   ISTORIJA [pdf]    NAGRADA    NEWSLETTER    FREE DOWNLOAD    LINKOVI    CONTACT    ENGLISH    YOUTUBE    FACEBOOK

Aktuelni projekti

REGISTRACIJA SRPSKIH WORLD MUSIC SASTAVA I UMETNIKA (Preuzmite formular za registraciju)
Registracija je od izuzetne važnosti i u korist je World Music stvaralaca u Srbiji. Registracija podrazumeva prijavljivanje određenih podataka o sastavu odnosno umetniku. Ovi podaci se dalje prosleđuju u Centralnu bazu podataka koja je dostupna svim interesentima za srpsko World Music stvaralaštvo. Registracija i Centralna baza podataka se uređuju po principima organizacije World Music Denmark. Ciljevi registracije su brojni: Sagledavanje opšte situacije World Music scene u Srbiji, Centralna baza na Internetu, pružanje neophodne pomoći stvaraocima i dr. Više>>

WMAS RECORDS
Diskografska kuća WMAS Records osnovana je 2007. godine (etiketa „World music asocijacije Srbije”) sa ciljem da promoviše world music izdanja iz Srbije. Osnivač etikete je Oliver Đorđević. Izdanja WMAS Records-a se objavljuju uz magazin „Etnoumlje” i zasebno. Sva izdanja su u potpunosti neprofitna i namenjena su prevashodno za promotivne svrhe. Sekundarni cilj postojanja etikete je sačuvati trag u vremenu za generacije koje dolaze, i objaviti snimke koji inače nikada ne bi bili objavljeni, a to zavređuju. Pojedina izdanja mogu se preuzeti na portalu SWM Internet radija u formi potkasta. WMAS Records objavljuje male tiraže najrazličitijih snimaka - od studijskih, preko koncertnih, do demo snimaka.  Više>> 

ARHIV (FONOTEKA) SRPSKE WORLD MUSIC
World Music Asocijacija Srbije osniva Arhivu (Fonoteku) celokupnog World Music stvaralaštva u Srbiji po ugledu na slične fonoteke u drugim državama. Sa nadom da ćete nas podržati u našim naporima da sačuvamo za budućnost audio i video zapise srpskog World Music stvaralaštva, pozivamo sve World Music sastave u Srbiji da nam dostave sva svoja izdanja. Više>>

gramofon.jpg
POMOZITE U SAKUPLJANJU
PODATAKA ZA
WORLD MUSIC
ARHIV

 

Donatori
World music asocijacije Srbije:



fondacija_za_otvoreno_drustvo_logo.jpg
Fondacija za otvoreno društvo - Srbija

grb_srbija.png
Министарство културе
и информисања
Републике Србије



grb_beograd.png
Град Београд


sokoj_logo_1.jpg
Organizacija muzičkih autora Srbije


erste_logo.jpg
Erste Bank a.d. Novi Sad


grb_jagodine.jpg
Град Јагодина

Ostvareni rezultati World Music asocijacije Srbije u 2016. godini i projektovane aktivnosti za 2017. godinu


Poštovani poklonici tradicionalne i world muzike,
Sa zadovoljstvom vas upoznajemo sa ostvarenim projektima u 2016. godini i planiranim projektima i aktivnostima u 2017. godini.

PREDSTAVLJANJE SRBIJE NA „WOMEX-u”

womex_2016_3.jpgOd 19. do 23. oktobra 2016. godine, najveći sajam tradicionalne i world muzike „The World Music Expo WOMEX” održan je u živopisnom Santijagu de Komposteli, u 3.000 kilometara udaljenoj španskoj provinciji Galiciji na obali Atlanskog mora. Ova ugledna manifestacija je osnovana pre dvadeset godina i ovo je drugo organizovano učešće Srbije u kontinuitetu. Nosilac projekta „Srbija na WOMEX-u” je World Music asocijacija Srbije, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja.
Na prošlogodišnjem „WOMEX-u“ u Budimpešti, za potrebe predstavljanja Srbije, World Music asocijacija Srbije objavila je dvojezični servisni vodič naslovljen „Guide to World Music in Serbia: Balkan Soul” o world music sceni u Srbiji, sa dva prateća kompilacijska kompakt diska. I dok je njen akcenat bio na fuzijskim muzičkim oblicima (world music), za potrebe ovogodišnjeg „WOMEX-a“ objavljen je vodič „Guide to Roots and Folk Music in Serbia: Living Tradition” koji se prvenstveno odnosi na tradicionalne muzičke oblike sa ovih prostora. Ovu publikaciju prati prigodan kompakt disk.
Štand Srbije posetilo je blizu sedamsto promotera, menadžera, novinara i muzičara iz svih delova sveta i tom prilikom je uručeno oko pet stotina primeraka vodiča, zatim više desetina albuma tradicionalne muzike u izdanju World Music asocijacije Srbije i drugi propagandni materijali. Na štandu Srbije, pored ostalih, gostovali su Christoph Borkowsky, predsednik „WOMEX-a“, muzički kritičar Andrew Cronshaw, predstavnici magazina „Songlines” i „fRoots”, švajcarske fondacije „Artlink”. Reakcije posetilaca štanda Srbije bile su veoma pozitivne. Oni su naročito bili zadovoljni srdačnim prijemom od strane članova srpske delegacije i kvalitetom ponuđenih publikacija. Ostvareni su brojni kontakti, koji će se razvijati u narednom periodu, a pre svega u pravcu zajedničkog apliciranja kod evropskih fondova, zastupanja u digitalnoj prodaji naše muzike i festivalske saradnje.
U planu je dalja promocija muzike sa srpskog kulturnog prostora na „WOMEX-u“ i naredne godine u Katovicama u Poljskoj, te da štand Srbije na ovoj uglednoj sajamskoj smotri bude prepoznatljivije osmišljen i bolje dizajniran.
Važno je napomenuti da je Srbija  bila jedina zemlja sa prostora bivše Jugoslavije koja je imala svoj štand na ovogodišnjem „WOMEX-u“, te učešće Srbije na WOMEX-u ima veliki nacionalni interes.

MAGAZIN „ETNOUMLJE”

U 2016. godini objavili smo dva broja magazina „Etnoumlje” – broj 29 sa Damirom Imamovićem kao „temom broja” i broj 30 sa Vlatkom Stefanovskim na naslovnoj i kome je posvećena naša centralna rubrika „Opus, fokus...” U 2017. godini planirano je objavljivanje dva broja magazina „Etnoumlje”.

SEDMI WORLD MUSIC SAMIT I NAGRADA „VOJIN MALIŠA DRAŠKOCI”

world_music_samit_2016_1.jpgU KC Rex u Beogradu, 22. decembra 2016. održan je sedmi World Music samit. U okviru programa, koncert je održao sastav istaknutog kompozitora, kontrabasiste i harmonikaša Vladimira Nikića, kome je i dodeljena nagrada „Vojin Mališa Draškoci”. Nagrada je uručena pre početka koncerta, kada je i predstavljen novi album Vladimira Nikića „Vlati” u izdanju WMAS Recordsa i promovisan 30. broj magazina „Etnoumlje”.


DISKOGRAFSKA PRODUKCIJA – WMAS RECORDS

„World Music asocijacije Srbije” (WMAS Records) nastavila je sa bogatom diskografskom produkcijom. U 2016. godini objavili smo albume Smilje Kotur, Veljka Nenadića i Nede Nikolić, Dragomira Milenkovića i Vladimira Nikića.
U 2017. godini nastojaćemo da realizujemo studijski album Slavice Redžić.

FESTIVAL „RETNIK”

Drugo izdanje festivala tradicionalne muzike „Retnik” održano je 2. i 3. septembra 2016. godine.
retnik_2016-5.jpgPrvog dana festivala, u prelepom ambijentu Rančićeve kuće u Grockoj, održan je prvi radioničarski dan festivala i pevačka radionica sa decom i mladima, budući da je težište svakog „retničkog” okupljanja na međugeneracijskim susretima i upoznavanju sa tradicijom. U okviru drugog dana festivala pred starim bunarom Rančićeve kuće nastupili su Pjevačka družina Svetlane Spajić - programskog urednika festivala, pedagoga i izvođača, (u sastavu Dragana Tomić, kaval i vokal, Jovana Lukić i Suzana Arsić, vokali), zatim čuvene tradicionalne pevačice Smilja Kotur, Olga Krasojević i Slavica Redžić, Pjevačka grupa „Kora”, potom Jelena Mitić, Jelena Đekić, Milena Ognjanović, vokali, i Miloš Nikolić, Andrej Lukman i Goran Milosavljević, kaval.
Nastojaćemo da se festival „Retnik” održi i 2017. godine.

Ostali projekti i saradnje u 2017.

World Music asocijacija Srbije konkurisaće za sredstva za potrebe realizacije nekoliko projekata. Nastavićemo živu i produktivnu saradnju sa našim partnerskim udruženjima, institucijama i festivalima. O tome ćete biti blagovremeno obavešteni.

Oliver Đorđević,
predsednik Upravnog odbora
World Music asocijacije Srbije


15 GODINA WORLD MUSIC ASOCIJACIJE SRBIJE


logo_wmas_nov.jpg
[INTERVJU] OLIVER ĐORĐEVIĆ, WORLD MUSIC ASOCIJACIJA SRBIJE:

,,NEPRESUŠNO VRELO SNOVA”

Decembar 2015.
Objavljeno u magazinu „Etnoumlje”, broj 28.

Piše i razgovor vodi: Bojan Đorđević

Put od osnivanja World Music asocijacije Srbije (WMAS) do danas dug je 15 godina. Povodom ovog lepog jubileja razgovaramo sa Oliverom Đorđevićem, jednim od osnivača i aktuelnim predsednikom Upravnog odbora Asocijacije.

Oliver Đorđević: Devedesete godine su, i pored svih nedaća koje su nas tada snašle, bile veoma produktivne za ovdašnju world music scenu, koja je bila u nastajanju. Otuda je potreba da taj novi muzički talas dobije svoje reprezentativno udruženje bila od velike važnosti. Od dana osnivanja, 12. decembra 2000, naša misija imala je jasne ciljeve. Oni su isti kao i danas. Asocijacija je projektovana kao servis koji će nastojati da pomogne muzičarima world usmerenja i sa tom namerom organizovala je i uspešno ostvarila niz projekata.

Ipak, put do osnivanja udruženja nije bio posut ružama. Registracija udruženja koje u nazivu sadrži reč „world” je više puta odlagana od strane nadležnog Ministarstva. Ali, to nije obesrabrilo entuzijaste, koji su, pored želje za osnivanjem Asocijacije, uveliko kreirali muzički festival, što je bila predistorija potonje mreže aktivnosti WMAS.

O. Đ.: „Etnomus” je pokrenut 1997, dakle tri godine pre osnivanja udruženja. Organizacioni tim festivala predstavljao je jezgro za osnivanje Asocijacije. Skromno, ali značajno, s obzirom da je bio pionirski poduhvat i da je pokrenut u provinciji, festival je od 1997. do 2006. godine predstavio oko stotinu umetnika, mahom world music provenijencije, tokom jedanaest programskih večeri održanih u Kulturnom centru Jagodina i jedne u Etnografskom muzeju u Beogradu. Koncepcija festivala, kao promotera novog muzičkog izraza u Srbiji, zasnivala se na predstavljanju „stare” muzike Balkana i novih formi, koje su nastale u spoju tradicionalne i savremene muzike. Festival je opstao tokom 10 godina, prevashodno zahvaljujući podršci Fonda za otvoreno društvo.

Ako gledamo spisak onih koji su nastupali, jasno je koliko je „Etnomus” išao ispred drugih u Srbiji: Theodosii Spassov Quartet, Foltin, Ljubojna, Hazari, Musica Antiqua Serbiana, Konsort flauta „Jakov Srejović”, Slobodan Trkulja, Nityananda, Vroom, Orthodox Celts… Bile su zastupljene i grupe koje su izvodile tradicionalnu muziku: lejkaši iz sela Kaludre u Levču, vlaški narodni orkestar iz Valakonja u istočnoj Srbiji, frulaš Dobrivoje Todorović, gajdaš Slobodan Gale Dimitrijević… Kao trag u vremenu, 2002. godine objavljen je album sa odabranim kompozicijama sa festivala pod nazivom Etnomus 1997-2002. Pritom, koncerti nisu bili jedini sadržaj festivala.

O. Đ.: U nekoliko navrata smo tokom festivala organizovali predavanja, koja su se bavila world muzikom kao globalnim fenomenom. Godine 2002. predavač je bila Marija Karelsi ispred World Music asocijacije Danske, koja nam je pomogla savetima kako da pravilno koncipiramo rad naše Asocijacije i kako da planiramo aktivnosti sa ciljem da pomognemo muzičarima i ljudima iz branše - promoterima, muzikolozima i novinarima. Predavanje gošće iz Danske, kao i ostala predavanja naših eminentnih muzikologa, teoretičara medija, muzičara i ostalih, bila su baza za osnivanje specijalizovanog magazina, 2007. godine. „Etnoumlje” je u početku bilo tromesečnik na 50-ak stranica, objavljivao je autorske priloge nekolicine saradnika, tekstove pomenutih predavanja u okviru festivala „Etnomus” i prevode reprezentativnih stručnih tekstova. Međutim, od 2012, odnosno broja 23, kada je na mesto urednice postavljena etnomuzikolog Marija Vitas, magazin je unapređen u svakom pogledu i broj saradnika je uvećan. „Etnoumlje” sada izlazi 2 puta godišnje na 68 ili više strana i uz svaki broj čitaoci dobijaju kompakt disk u izdanju WMAS Records-a.

Ono čime je WMAS skrenuo pažnju šire (pa i svetske) javnosti i što i dan danas izaziva divljenje je luksuzno opremljeni almanah World Music u Srbiji – prvih 30 godina, sa velikim brojem tekstova i fotografija na 350 strana. Izdanje predstavlja važan oslonac za sva buduća istraživanja. Almanah je pripreman skoro dve godine, a u njegovom stvaranju je učestvovalo više od trideset saradnika različitih profila, među kojima su muzičari, naučnici, novinari, promoteri i, pre svega, entuzijasti. Izdavaštvo, dakle, zauzima sve više mesta u delatnostima Asocijacije, a objavljivanje albuma sa muzikom domaćih izvođača je možda najvažniji deo onoga čime se WMAS bavi.

O. Đ.: Uvideli smo potrebu za postojanjem izdavačke kuće koja će objavljivati world i tradicionalnu muziku sa ovih prostora, s obzirom da su se mnogi naši muzičari suočavali sa problemom objavljivanja svoje muzike. Na najveće prepreke nailazili su sastavi koji su bili na početku karijere; njihovi snimljeni materijali, albumi prvenci, nisu mogli da zainteresuju izdavače. Problem je bio u pokrivanju produkcijskih troškova, organizaciji snimanja, dizajniranju omota za albume i ostalim segmentima u realizaciji diskografskih izdanja. Zvanično osnovana 2007, diskografska kuća WMAS Records u sastavu World Music asocijacije Srbije intenzivirala je rad 2012, i pod ovom etiketom smo do sada objavili trideset izdanja, uključujući albume Lale Kovačeva, Svetlane Spajić, grupe Vrelo, Vladimira Nikića, debi albume grupa Lepi Jova i Moraitika itd. U poslednjih godinu dana smo objavili više albuma tradicionalne muzike – studijska izdanja pevačke grupe Ribaševke i Olge Krasojević sa Pjevačkom družinom Svetlane Spajić, prvenac diplara i guslara Obrada Milića, a realizovali smo i nekoliko projekata terenskog snimanja tradicionalne muzike, od kojih su najreprezentativnija dva albuma sa pevanjem izvika.

Već nekoliko godina WMAS organizuje „World music samit”, sa ciljem da okuplja muzičare, etnomuzikologe, promotere, diskografe, novinare i sve ostale interesente za world music u Srbiji i sa idejom da se razmenjuju mišljenja i iskustva. Tokom samita, Asocijacija izveštava o svojim aktivnostima i najavljuje buduće projekte, te predstavlja aktuelne brojeve magazina „Etnoumlje”, izdanja WMAS Records-a, organizuje prigodne koncerte i dodeljuje nagradu Vojin Mališa Draškoci.

O. Đ.: Nagrada, koju smo pokrenuli sa porodicom Draškoci, dodeljuje se od 2013. godine umetnicima koji kvalitetno, marljivo, inovativno i u svakom pogledu uzorno stvaraju muziku nadahnutu folklorom. Dosadašnji laureati su Filip Krumes, Vasil Hadžimanov i Vlatko Stefanovski. Nagrada oživljava sećanje na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Draškocija i populariše world music scenu.

Od jeseni 2015, WMAS se vraća organizaciji festivala. „Retnik”, koji je premijerno održan 19. novembra u Kulturnom Centru Rex, programski uređuje Svetlana Spajić, svetski poznati izvođač tradicionalne pesme iz Srbije i sa celog Balkana.

O. Đ.: Festival je koncipiran tako da predstavlja originalne, tradicionalne instrumentalne forme i vokalna izvođenja, kao i muziciranja na starim instrumentima, koji su sve ređe u upotrebi. Pokušaćemo da tokom festivala rekonstruišemo narodna muziciranja davnih vremena uz pomoć izvođača koji se bave ovakvim istraživanjima.

No, tu nije kraj aktivnostima WMAS, udruženja iz Jagodine, koje svoju snagu ne usmerava na marketing i samopromociju, već realizuje ono što zamišlja i o čemu sanja Oliver Đorđević, naš drugar neiscrpne energije i želje da pomogne svakom ko se oseća pripadnikom world ili etno scene u Srbiji.

O. Đ.: Posebnu pažnju poklanjamo prikupljanju i skladištenju fonograma i video zapisa, kao i štampanog i foto materijala, koji se odnosi na domaću world music scenu, s obzirom da je od velike važnosti da se na jednom mestu nađe obilje dokumentacije iz naše muzičke prošlosti u domenu tradicionalne i world muzike. Radi bolje dostupnosti bogate baze podataka, u planu je formiranje virtuelnog muzeja, po ugledu na Internet servise ovakvog tipa u svetu.


Ostvareni rezultati World Music asocijacije Srbije u 2015. godini i projektovane aktivnosti za 2016. godinu


Poštovani poklonici tradicionalne i world muzike,

Posle veoma uspešnih godina, kada je World Music asocijacija Srbije kao udruženje svih interesenata za world i tradicionalnu muziku u Srbiji realizovala niz značajnih projekata (pored ostalog objavljena je hronika „World Music u Srbiji – prvih 30 godina”, unapređen je magazin „Etnoumlje”, uvećana je diskografska produkcija itd.), sa zadovoljstvom vas upoznajemo sa ostvarenim projektima u 2015. godini kada smo obeležili 15 godina od osnivanja asocijacije i navešćemo neke planirane projekte i aktivnosti u 2016. godini.

Srbija na WOMEX-u 2015.

womex_2015_18.jpg„World Music asocijacija Srbije” je uspešno ostvarila predstavljanje Srbije na najvećem sajmu etno muzike The World Music Expo – WOMEX koji je prošle godine održan u Budimpešti od 21. do 25. oktobra. Ova ugledna sajamska manifestacija je osnovana pre dvadeset godina i ovo je prvo organizovano učešće Srbije. Otuda je i značaj našeg učešća na WOMEX-u ogroman, a naše pojavljivanje od velikog nacionalnog interesa.
Podsećamo da je ideja projekta „Srbija na WOMEX-u” nastala polovinom 2014. godine kada je objavljena vest da će se sajam održati u našem komšiluku. U početku bez sredstava, ali sa puno volje i želje, već tada smo otpočeli rad na servisnoj publikaciji „Guide to World Music in Serbia”. Za ovaj zamašan posao angažovano je više saradnika – autori tekstova su Maša Šekularac, Marija Vitas, Iva Nenić i Oliver Đorđević, prevodilac je Đorđe Tomić, najveći deo fotografija potpisao je Ivan Grlić, dok su Bojan Đorđević i Oliver Đorđević izvršili selekciju 37 reprezentativnih sastava/umetnika. Posebnu zahvalnost dugujemo Saši Ružičiću koji je dizajnirao pomenutu publikaciju i osmislio vizuelni identitet projekta „Srbija na WOMEX-u”, uključujući i dizajn panoa na našem štandu.
Delegati koji su predstavljali Srbiju na WOMEX-u bili su: Bojan Đorđević (Ring Ring), Svetlana Spajić (tradicionalna pevačica), Dejan Vujinović (Etnofest), Tijana Stanković (etnomuzikolog i violinistkinja), Ana Milosavljević (pevačica i novinar), Ivan Grlić (umetnički fotograf) i Oliver Đorđević (WMAS). Štand Srbije posetilo je blizu sedam stotina promotera, menadžera, novinara i muzičara iz svih delova sveta i tom prilikom je uručeno oko pet stotina primeraka publikacije „Guide to World Music in Serbia”, više desetina diskova u izdanju World Music asocijacije Srbije kao i drugi propagandni materijali. Reakcije posetilaca našeg štanda bile su odlične. Oni su naročito bili zadovoljni srdačnim prijemom od strane članova naše delegacije i kvalitetom vodiča. Ostvareni su brojni kontakti koji će se razvijati u narednom periodu - pre svega u pravcu zajedničkog apliciranja kod evropskih fondova, zastupanja u digitalnoj prodaji naše muzike, festivalske saradnje i dr. Posebno nas je obradovao kontakt sa reprezentativnim world music udruženjem iz Slovačke. Naime, pošto je bila oduševljena radom naše asocijacije, predstavnica ovog udruženja nam je zatražila pomoć oko bolje organizacije njihovog rada. Naravno, u tome ćemo im pomoći, a planiramo i zajedničke projekte. Čast nam je što je World Music asocijacija Srbije, posle 15 godina od osnivanja, postala ugledno i uzorno udruženje i na evropskoj sceni.
womex_2015_17.jpgNa štandu Srbije, pored ostalih, gostovali su Christoph Borkowsky, predsednik WOMEX-a, muzički kritičar Andrew Cronshaw, „Iberi Choir” iz Gruzije (napravili su kraći performans sa Svetlanom Spajić), urednik magazina „Songlines” Simon Broughton, muzičarka iz Zimbabvea Stella Chiweshe, Amira Medunjanin, Damir Imamović... U gostima su nam bili i naši prijatelji iz Srbije: Branislav Radojković i Goran Milošević (Naked), Dragan Ristić (Kal), Igor Vince...
Takođe treba istaći da su naši delegati dali više izjava za mađarske medije.
Na kraju ćemo istaći da je naše učešće na WOMEX-u ostvareno uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacije za otvoreno društvo, SOKOJ-a i kompanije „Ralex”. Veliku zahvalnost dugujemo i gospodinu Miroslavu Miletiću, potpredsedniku Privredne komore Srbije, na pomoći oko ostvarenja projekta.
Smatramo da je neophodno da nastavimo sa promocijom naše muzike na WOMEX-u i da je od velikog značaja da štand Srbije bude na ovoj uglednoj sajamskoj smotri i naredne godine. Kao i 2014. godine, i 2016. godine, od 19. do 23. oktobra, sajam će biti održan u živopisnom Santijagu de Komposteli u Španiji. Posle uspešnog predstavljanja Srbije na WOMEX-u 2015 u Budimpešti, nastojaćemo da se priča nastavi u drevnoj Galiciji! Pored ostalog, namera nam je da za potrebe WOMEX-a 2016 izradimo vodič koji će se prvenstveno predstaviti ovdašnje tradicionalne muzičke oblike i kapacitete naše tradicionalne muzike. I ovu publikaciju pratiće prigodan kompakt disk.

Magazin „Etnoumlje”

U 2015. godini objavili smo dva broja magazina „Etnoumlje” – broj 27. sa grupom Vrelo kao „temom broja” i broj 28. sa Vasilom Hadžimanovim na naslovnoj i kome je posvećena naša centralna rubrika „Opus, fokus...” Uz broj 28. objavljen je i dodatak – radovi sa Okruglog stola „Aktuelna muzička produkcija i izdavaštvo u domenu tradicionalne i „vorld” muzike u Srbiji: mogućnosti i izazovi”. U 2016. godini planirano je objavljivanje dva broja magazina „Etnoumlje”.

Diskografska produkcija – WMAS Records

cd_obrad_milic_naslovna.jpg„World Music asocijacije Srbije” (WMAS Records) nastavila je sa bogatom diskografskom produkcijom. U prvom kvartalu 2015. godine objavili smo tri albuma tradicionalne muzike – „Pesma izvika”, album Obrada Milića i album Olge Krasojević i Pjevačke družine Svetlane Spajić. Polovinom godine objavljen je album „Belenzuka pala s neba” pevača izvika, dok smo krajem prethodne godine objavili kompakt disk Vasila Hadžimanova povodom 25 godina rada (verzija uz magazin „Etnoumlje”), kao i digitalizovane snimke Rafaila Blama. Početkom 2016. godine objavićemo kompilacijski album Vasila Hadžimanova (verzija sa knjižicom), novi studijski album grupe „Vrelo”, album „Vojvođanski gajdaši” sa pratećom knjižicom, kao i prvi album mladog kompozitora i pijaniste Veljka Nenadića i frulaša Nede Nikolić. U pripremi je i studijski album sa pesmom Smilje Kotur.

Snimanje vojvođanskih gajdaša

U Sivcu i Kikindi je krajem jula 2015. obavljeno snimanje vojvođanskih gajdaša Maksima Mudrinića, Vanje Ilijeva, Branislava Zarića i „Bećaruša”, Ognjena Ognjanovića, Milorada Dobrosavljeva i Igora Popova. Snimanju se priključio i gajdaš iz Bugarske Božidar Simeonov. Kompakt disk sa pratećom knjižicom biće objavljen početkom 2016. godine pod etiketom WMAS Records koja je u sastavu World Music asocijacije Srbije. Urednica ovog izdanja je Marija Vitas, tonski snimatelj i obrada zvuka poverena je Milanu Milovanoviću dok je intervjue sa gajdašima za potrebe projekta uradio Bojan Đorđević. Producent projekta je Oliver Đorđević.

Šesti World Music samit i nagrada „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci”

3sinteze_2015_foto_predrag_todorovic1.jpgU sredu, 23. decembra, u Domu omladine Beograda – sala „Amerikana”, održano je multimedijalno veče pod nazivom „Sinteze - sećanje na Mališu”, posvećeno 70-godišnjici od rođenja Vojina Mališe Draškocija uz učešće petnaestak eminentnih muzičara, uključujući i Vlatka Stefanovskog, Vasila Hadžimanova i druge muzičare, Mališine saradnike i poklonike. Koncert je održan u okviru tradicionalne manifestacije „World Music samit” koji od 2010. godine organizuje World Music asocijacija Srbije. Veče „Sinteze - sećanje na Mališu” bilo je osmišljeno tako da je okosnicu muzičkog programa predvodio sastav „Serbian Jazz, Bre” sa kompozitorom i pijanistom Aleksandrom Jovanovićem-Šljukom. Tokom koncerta ovom sastavu priključili su se naši renomirani džez i drugi muzičari koji su izvodili Mališine kompozicije i kompozicije posvećene ovom umetniku. Namera nam  bila je da koncertom oživimo sećanje na Mališu i ukažemo na značaj i potrebu negovanja oblika koji na pravi način tretiraju tradicionalnu muziku i okupimo njegove saradnike, učenike i poklonike. Umetnički fotograf Ivan Grlić obogatio je dešavanje prigodnim video projekcijama sa segmentima iz Mališinog života.

Retnik

retnik_2015_16.jpgU Kulturnom centru REX u Beogradu, 19. novembra, održano je prvo izdanje festivala tradicionalne muzike „Retnik”. Retnik će kroz koncerte, predavanja i obrazovne programe predstavljati izvanredne domaće i strane tradicionalne umetnike - nosioce starih i retkih tradicionalnih oblika, poput naših ojkalice, pesme izvika, gajdaške svirke... Namera programskog urednika festivala, tradicionalne umetnice Svetlane Spajić, kao i organizatora festivala – „World Music asocijacije Srbije”, udruženja „Ring Ring” i Društva „Izvor” jeste da „Retnik” postane mesto živog susreta i druženja svih generacija posvećenih tradicionalnom zvuku što je i najbolji način da se ovo narodno stvaralaštvo očuva i stekne nove poklonike. Na prvom izdanju festivala „Retnik” u ulozi „domaćina” bila je Svetlana Spajić koja je sa njenom Pjevačkom družinom ugostila domaće tradicionalne izvođače: Obrada Milića, diplara, pevača i guslara iz Žegara u Dalmaciji i Ratka Milića, vođu grupe „Bogatnik” iz Žegara, pevača Olgu Krasojević sa njenom izvornom grupom „Crnućanka”, pevače izvika Tomku Paunović, Miloljuba Šakovića, Dragicu Žunić i Miroljuba Raketića, kao i Smilju Kotur, pevača najstarije generacije iz Jasenovca u Hrvatskoj. Osim starih majstora, festival će predstaviti i „mlade lavove”, učenike okupljene oko narečenih narodnih umetnika. Održavanje festivala omogućio je Grad Beograd. I u 2016. godini nastojaćemo da se festival „Retnik” održi.

Ostali projekti i saradnje u 2016.

World Music asocijacija Srbije konkurisaće za sredstva za potrebe realizacije nekoliko projekata. Nastavićemo živu i produktivnu saradnju sa našim partnerskim udruženjima, institucijama i festivalima. O tome ćete biti blagovremeno obavešteni.

Oliver Đorđević,
predsednik Upravnog odbora
World Music asocijacije Srbije


INTERVJU SA OLIVEROM ĐORĐEVIĆEM POVODOM DODELE NAGRADE „VOJIN MALIŠA DRAŠKOCI” 23. DECEMBRA 2015. GODINE


logo_wmas_nov.jpg
[INTERVJU] OLIVER ĐORĐEVIĆ, WORLD MUSIC ASOCIJACIJA SRBIJE: ,,NAMERA NAM JE DA OŽIVIMO SEĆANJE NA MALIŠU I OKUPIMO SVE NJEGOVE SLEDBENIKE”

22. 12. 2015.
Preuzeto sa sajta Doma omladine Beograda

Autorka: Milica Ševarlić

U sredu, 23. decembra od 20 časova u sali Amerikana Doma omladine Beograda, biće održano multimedijalno veče pod nazivom „Sinteze-sećanje na Mališu”, koje ogranizuje World Music asocijacija Srbije.

Muzički program će predvoditi sastav ,,Serbian Jazz, Bre” sa kompozitorom i pijanistomAleksandrom Jovanovićem-Šljukom i još petnaestak eminentnih džez muzičara koji neguju tradicionalni zvuk i koji će svojom muzikom oživeti sećanje na našeg proslavljenog džez muzičara, kompozitora i pedagoga Vojina Mališu Draškocija. Više o samom koncertu, World Music asocijaciji Srbije i njenim planovima, porazgovarali smo sa Oliverom Đorđevićem, predsednikom Upravnog odbora WMAS.

Vojin Mališa Draškoci je bio izvanredan džez muzičar, kompozitor, aranžer i pedagog. Koliko je njegovo stvaralaštvo uticalo na današnje etno-džez tokove u Srbiji?

Oliver Đorđević: Mališa je među prvima u Srbiji shvatio i govorio da nemamo šta da tražimo svirajući diksilend, sving ili bi-bap, ali da zato možemo da integrišemo narodnu muziku sa iskustvima ostvarenim u džezu i da napravimo naš izraz koji će biti prepoznatljiv i originalan. Isticao je da narodni melos mora da posluži kao inspiracija, da se odabere tema i motiv, i da se onda umetnički, stvaralački, ličnim činom, nadgradi. Ne zalažem za plagiranje narodne muzike, već za negovanje prepoznatljivog muzičkog zvuka koji dolazi sa naših prostora, bio je njegov moto. Početkom 80-ih je otpočeo živu saradnju sa Lalom Kovačevim i sa njim stvarao muziku koja je u džez utkala folklorne motive. U pravcu novog razumevanja folklora sarađivao je i sa našim poznatim kompozitorima – Ljubicom Marić, Mintom Aleksinački, Vukom Kulenovićem. Devedesetih godina posvetio se i pedagoškom radu. Kroz njegovu „školu” i džez i world radionice prošlo je na desetine muzičara – Vasil Hadžimanov, Bojan Zulfikarpašić, Jasna Jovićević, Đorđe Stijepović, Filip Krumes, Vartan Baronijan, Anja i Vaca Đorđević. Koliko je bio inventivan i jedinstven kao muzičar, toliko je bio strpljiv i metodičan, a opet jako interesantan i duhovit kao profesor. Pregršt je muzičara i kompozitora koji su prošli Mališin „sistem” rada i ako postoji jedna zajednička crta kod svih njih, osim što se prema njegovom imenu ophode sa najvećim poštovanjem, to je beskompromisan stav prema radu, iskrenost i posvećenost koju im je preneo.

Kako je zamišljeno veče posvećeno 70-godišnjici od rođenja ovog muzičkog umetnika?

Oliver Đorđević: Veče smo nazvali „Sinteze - sećanje na Mališu”, s obzirom na to da je Mališa često koristio ovaj termin da najkraće opiše svoje stvaralaštvo. Okosnicu muzičkog programa činiće sastav „Serbian Jazz, Bre” sa kompozitorom i pijanistom Aleksandrom Jovanovićem-Šljukom. Tokom koncerta ovom sastavu priključiće se renomirani džez i drugi muzičari koji će izvoditi Mališine kompozicije i aranžmane. Namera organizatora je da se koncertom oživi sećanje na Mališu i okupe njegovi saradnici, učenici i poklonici, kao i da se ukaže na značaj i potrebu negovanja oblika koji na pravi način tretiraju tradicionalnu muziku. Pre koncerta biće dodeljena nagrada „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci” i otvorena izložba u holu ispred „Amerikane” sa oko 30 fotografija iz ciklusa MUSIC BRE! Ivana Grlića.

,,World music asocijacija Srbije“ ustanovila je 2013. godine nagradu ,,Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci“. Po kom kriterijumu birate dobitnike, ko su do sada nagrađeni i da li možete da nam otkrijete ko je dobitnik za ovu godinu?

Oliver Đorđević: Nagrada je ustanovljena sa ciljem da podstiče, razvija i popularizuje poližanr ,,world music” u Srbiji, odnosno stvaralaštvo i umetnike koji stvaraju muziku nadahnutu tradicionalnim obrascima, kao i da oživljava sećanje na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Mališu Draškocija.  Dodeljuje se muzičarima koji marljivo i u svakom pogledu uzorno, stvaraju dela u duhu tradicionalne muzike i to u domenu poližanra „world music”. Dobitnika bira petočlani Odbor za dodelu nagrade. Pokretač nagrade je „World music asocijacija Srbije” sa podrškom članova uže porodice Vojina Draškocija. Od ove godine, nagrada se dodeljuje i muzičarima iz regiona, preciznije onima koji su dali doprinos razvoju scene u Srbiji i značajno sarađivali sa ovdašnjim muzičarima. Prethodni dobitnici su Filip Krumes i Vasil Hadžimanov. Ne bih da otkrijem ovogodišnjeg laureata.

Koje još sadržaje obuhvata World music samit?

Oliver Đorđević: Samit je pokrenut pre šest godina i projektovan je kao mesto susreta muzičara, muzikologa, producenata. Tokom trajanja ove manifestacije razmenjujemo iskustva, suočavamo se sa problemima na ovdašnjoj ,,world music” sceni, razgovaramo o budućim načinima delovanja ,,World music asocijacije Srbije”. Ove godine organizovaćemo Okrugli sto na temu „Aktuelna muzička produkcija i izdavaštvo u domenu tradicionalne i world muzike u Srbiji: mogućnosti i izazovi”, predstavićemo novi broj magazina „Etnoumlje”, nova diskografska izdanja naše Asocijacije, održaćemo redovnu godišnju Skupštinu i otvorićemo izložbu MUSIC BRE! Ivana Grlića u holu ispred „Amerikane”.

Kakvi su dalji planovi i aktivnosti ,,World music asocijacije Srbije“?

Oliver Đorđević: U godini kada Asocijacija obeležava 15 godina od osnivanja, uspeli smo da ostvarimo učešće Srbije na prestižnom The World Music Expo - WOMEX, objavili smo reprezentativnu dvojezičnu servisnu publikaciju „Guide to World Music in Serbia” sa dva prateća kompilacijska albuma. Pored toga, objavili smo 27. broj magazina „Etnoumlje” i uskoro objavljujemo 28. Ove godine objavili smo i tri značajna studijska albuma: diplara Obrada Milića, Olge Krasojević sa Pjevačkom družinom Svetlane Spajić i album pevača „izvika”. Organizovali smo prvo izdanje festivala tradicionalne muzike „Retnik”. Asocijacija je takođe ostvarila značajan projekat terenskog snimanja vojvođanskih gajdaša i uskoro se očekuje i ovo izdanje sa pratećom knjižicom, kao i novi albumi Vasila Hadžimanova i grupe „Vrelo”. Sve ovo smo ostvarili zahvaljujući marljivim i stručnim ljudima koji učestvuju u radu Asocijacije, a naročito bih istakao rad Marije Vitas, etnomuzikologa i urednice magazina „Etnoumlje” i drugih naših izdanja.


O WORLD MUSIC ASOCIJACIJI SRBIJE


logo_wmas_nov.jpg
Logo WMAS

„Tradicionalna izvorna muzika svakog naroda na svetu je globalnog karaktera i pripada globalnom nasleđu celokupnog čovečanstva. Jedino ona održava i uspeva da očuva izvornu vezu čoveka i čoveka, a ne neke istorije, geografije, ekonomije itd. I uvek kada se na globalnom svetskom planu nametala potreba za novim muzičkim stilom, uvek je to počinjalo od tradicionalne muzike.” (Dragan Dautovski, makedonski muzičar i kompozitor). 

Novo razumevanje kulture zvuka začeto je početkom 1980-ih godina spontanim kompromisom između drevnih (tradicionalnih) muzičkih kultura i savremenih muzičkih tokova. Ovakva koherencija proizvela je kulturni pravac-poližanr jednostavno nazvan „world music” („muzika sveta”). „World music” je zahvaljujući svojoj umetničkoj širini vrlo brzo dobio na značaju u modernom društvu. On je mnogo više od bukvalnog shvatanja pojma „muzika”, jer svojim konceptom dotiče sociološko - filozofske ideje Novog doba. „World music” doprinosi viđenju sveta sastavljenog od nebrojano mnogo lokalnih tradicija i nacionalnih muzika koje su međusobno različite ali ipak jednake po svojoj vrednosti. 

World music festival „Etnomus” je među prvima u Srbiji osetio potrebu za afirmacijom „world music” kulture. Nastao je 1997. godine sa finansijskom podrškom Fonda za otvoreno društvo-Srbija. Skromno ali značajno, World music festival „Etnomus” je do 2006. godine (kada je prestao da se održava) predstavio preko 200 umetnika „world music” opredeljenja iz Srbije i drugih balkanskih zemalja, u 12 programskih večeri održanih u Jagodini i Beogradu. 

Uvidevši da je festival „Etnomus” za kratko vreme uspeo da edukuje publiku i podstakne na dalji rad umetnike „world music” orijentacije, grupa entuzijasta okupljenih oko festivala odlučila je da osnuje „World music asocijaciju Srbije (W.M.A.S.), 12. decembra 2000. godine kao nevladinu i neprofitnu organizaciju. Novi Statut udruženja donet je 18. decembra 2009. godine, dok je preregistracija izvršena u Agenciji za privredne registre 2011. godine. Matični broj udruženja je 17384830.

Osnovni zadaci organizacije su afirmacija nacionalne „world music” kulture, edukacija društva i saradnja sa organizacijama i pojedincima istih opredeljenja u svetu. Radi ostvarenja svojih ciljeva, aktivisti organizacije pokreću niz akcija među kojima su najznačajnije: 


Postanite član World music asocijacije Srbije


Pomognite nam u nastojanju da vaša interesna NVO World Music Asocijacija Srbije unapredi svoje delovanje tako što ćete postati član uduženja. Dobrodošli u organizaciju koja će na najbolji način zastupati Vaše interese.

Preuzmite upitnik za članstvo >>

Intervju sa Oliverom Đorđevićem, predsednikom UO WMAS za špansku novinsku agenciju EFE (2012. g.)


oliver_djordjevic_2011.jpg
Oliver Đorđević
Foto: el gvojos

EFE: Koliko se balkanska narodna muzika sluša u svetu danas?

Oliver Đorđević: Globalni trend, nazvan „world music”, verovatno je najkontroverzniji muzički pravac u istoriji muzike. Jednostavno, možete biti poklonik „muzike sveta”, opsednuti koncertima i audio izdanjima koje ova etiketa nudi, ili do zgražavanja mrzeti ovaj pravac. „World music” ili volite ili se nje gnušate. Isti je slučaj i sa, uslovno nazvanom, „balkanskom muzikom”. 

Zahvaljujući marketinškom triku, ekspanzija „muzike sveta”, započeta polovinom 1980-ih godina, sladunjavo uspešno je predstavila novi muzički pravac kao egzotiku Trećeg sveta. U ovaj „neotkriveni i daleki svet” ušao je i Balkan. Prvenstveno zahvaljujući producentima iz Velike Britanije, do nedavno, sinonim za balkansku muziku bila je Bugarska i njena polifonija, pre svih hor „Mistični glasovi Bugarske”. Zahvaljujući „world filmu”, sa prostora ex-Yu svetu je predstavljena makedonska muzika, sastava „Anastazija” (film „Pre kiše”) i ciganska muzika, u svom izvornom obliku ili u obradi Gorana Bregovića (filmovi Emira Kusturice). 

Čini se da se na tome stalo, a Balkan ima još mnogo toga neotkrivenog. Surova istina je da muzička industrija nema sluha za sve.

Ubeđen sam, da nije bilo rata, festival u Guči bi postao svetska muzička atrakcija, mnogo više od onoga što je sada na svetskoj koncertnoj mapi. Trenutak opšte „world music” pomame je propušten.

EFE: Kada je poraslo interesovanje za tu muziku, i medju slušaocima i medju izvodjačima, i po Vašem mišljenju zašto bas sada, a ne ranije, na primer pre 40 ili 50 godina?

- „World music” je trgovinska marka, brend-ako ćemo preciznije. Dogovorom producenata iz Velike Britanije, nastala je ova odrednica, iako je, naravno, i ranije postojala i tradicionalna muzika i različite sinteze koje su uključivale folklor. Stavljanje tradicionalne muzike i ostalih muzika koje su nastale na njenoj osnovi pod istu kapu, izazvalo je veliko interesovanje. Ovoj marketinškoj igri, značajnu logističku podršku pružili su i sve brojniji festivali i sajmovi (WOMAD i WOMEX), mediji (fROOTS, Songlines), promoteri (radio emisije Charlie Gilletta)… Zasićenje popularnom kulturom, koje je dostiglo svoj vrhunac, uslovilo je povratak korenima. Takođe, traganje za neotkrivenim svetovima, egzotikom, što je „world music” vešto ponudio, učinio je ovaj pravac privlačnim. Na kraju, sve više imigranata u zemljama bogatog Zapada, snažno je uticalo na stvaranje novih kulturnih vrednosti u tim zemljama. U tome vidim osnovne razloge „world music” ekspanzije.

EFE: Koje uticaje je kroz istoriju primala ovdašnja izvorna muzika?

- Uticaja na srpsku izvornu muziku kroz istoriju je dosta, kao i na čitavu kulturu i umetnost. Kada se govori o ovom pitanju, situaciju treba sagledati u širem kontekstu uticaja na čitav Balkan. Možda najbolji odgovor na kompleksno pitanje koji su strani uticaji integrisani u našu današnju tradicionalnu muziku dobijamo ako sagledamo i analiziramo opus nedavno preminulog kompozitora i čembaliste Miloša Petrovića. To je zvuk Levanta kao sublimat Mediterana, različitih kultura, religija, običaja; spoj sakralne i vizantijske muzike, različitost melodija, metričkih struktura; prepliću se vremena, perspektive; ima nečeg predačkog i mitskog.

EFE: Da li ima umetnika u svetu koji stvaraju muziku inspirisani zvucima iz naših krajeva?

- Svakako da ima, ali je toga sve manje. U SAD-u najveći uticaj imaju balkanski trubački orkestri, čak postoje i udruženja tzv. „Balkanijanci”, a da mnogi od njihovih članova nikada nisu ni kročili na Balkan, sa razlogom, jer bi iluzija nestala. Ono što, u biti, njih privlači je nestvarna i mistična „zemlja” Balkan, muzika je u drugom planu.

Čini mi se da je isti povod i kod drugih koji u svom stavralaštvu koriste balkansku muziku. Većina ovih umetnika, može „našu” muziku samo sterilno akademski reprodukovati, slušajući audio zapise, ali ne shvatajući njenu poruku, emocije, istoriju… Takva muzika nije živa.

Srećom, umetnici su sve više svesniji da se moraju okrenuti sopstvenom muzičkom nasleđu, nečemu što najbolje poznaju i što je u njima, da bi dostigli umetnički vrhunac. Plagijat, da ne kažem krađa, poput onoga što je činio Deep Forest, danas trpi ozbiljne osude.

EFE: Koliko naši muzičari rok, pop, klasični, stvaraju pod uticajem folklorne muzike, bilo domaće ili strane?

- Domaća rok muzika je započela da koristi folklorne motive nastankom „pastirskog roka” Bijelog dugmeta, pod uticajem tendencija sa Zapada (recimo Džordž Harison je sarađivao sa Ravi Šankarom). Mnogo pre toga, srpski džez kompozitor Vojislav Bubiša Simić je uradio džez obrade tradicionalne narodne muzike, takođe i Duško Gojković.

Ako bolje analizirate današnju scenu, videćete dosta nekadašnjih rokera koji su u svom stvaralaštvu koristili folklorne motive, a sada su čist „world music” (na primer Bregović, Bilja Krstić, Ljuba Ninković…)

Danas je teško oceniti šta je etno-pop (možda ono što radi Madam Piano) ili folk-rok (najbliži tome su sastav „Popečitelji”).

Još ću pomenuti skorašnji projekat koji je na programu imao dela tradicionalne muzike priređena za Big bend RTS-a u džez aranžmanu, od strane poznatih domaćih aranžera (Zvonimir Skerl, Duško Gojković, Ivan Ilić...) i uz vokalnu pratnju Bilje Krstić. Za ovaj projekat se može reći da je, na neki način, nastavak onoga što je radio Lala Kovačev na albumu „Izvorni folklore i džez”.

Sa savremenom klasičnom muzikom u Srbiji nisam upoznat.

Izvestan broj sastava svoj opus uspešno bazira na kulturama iz udaljenih krajeva: Beltango kvintet, Quintecho (tango), Shira U’tfila (jevrejska), Ansambl Pachamama (muzika Južne Amerike), Bateria Sambansa (brazilska, afrička), So Sabi (afrička), Orthodox Celts, Irish Stew, Tir Na N'og (irska), J’haz Klezmori (klezmer), Kamala (indijska muzika)… Sve aktivnija je i reggae scena.

Sve napred navedeno možemo svrstati pod odrednicu „world music”. Možda je u tome i najveći problem ovog pravca.

EFE: Ko odavde predstavlja svetu našu muziku?

- Naravno Bregović (mada nisam siguran da li je državljanin Srbije), Boban i Marko Marković orkestar, Boris Kovač, Sanja Ilić i „Balkanika”, Slobodan Trkulja, Emir Kusturica & No Smoking Orchestra, Svetlana Spajić, Lajko Feliks, Kal… Smatram da znatno više izvođača iz Srbije zaslužuje angažman u inostranstvu, ali je to pitanje za našu državu politiku, od nje sve zavisi.

EFE: Da li je jedna od aktivnosti WMAS-a i popularizacija domaćih umetnika koji sviraju domaću izvornu muziku? U tom smislu, koja vrsta ili pravac te naše muzike ima najbolji prijem u svetu i zašto: da li bolje prolazi izvorna muzika u izvornom obliku ili obradjena na moderan način, ili u skladu sa nekim od aktuelnih muzičkih pravaca ? Koja vrste obrade bolje prolazi kod inostranih slušalaca, a koja kod domaćih?

- U jednom svom autorskom tekstu, Joe Boyd, poznati „world music” producent poručio je umetnicima iz nerazvijenog sveta da „nema ničeg lošeg u upućivanju muzičara na snagu sopstvenog muzičkog nasleđa ili sugestiji da su im izgledi da se dokopaju stranih tržišta veći ako se drže onoga što ih čini jedinstvenim na svetu”.

To je i cilj „World music asocijacije Srbije”: negovati prave muzičke vrednosti, pre svega podržavati one umetnike i sastave koji ne degradiraju našu muzičku baštinu. Samo tako ćemo sačuvati naš kulturni identitet i ponuditi svetu ono što traži od nas. Sve ostalo, imaju u izobilju.

Razgovor vodila: Snežana Stanojević