Newsletter „World music asocijacije Srbije”

# 2 [19. oktobar 2011.]

www.worldmusic.org.rs

Poštovani, Vaša interesna organizacija „World music asocijacija Srbije” započinje da objavljuje „Newsletter” u elektronskom obliku, koji ćemo slati na adrese sa naše mailing liste. „Newsletter” ćemo objavljivati više puta godišnje, kada se za to stvore uslovi, odnosno prikupi dovoljno materijala. Ukoliko ne želite da primate naš „Newsletter”, dovoljno je da nas o tome obavestite preko e-maila: etnoumlje@yahoo.com. Ako Vam je „Newsletter” samo prosleđen preko nekog drugog, a želite da se prijavite na našu listu, samo nam pošaljite e-mail sa porukom da želite da primate „Newsletter”. Rad „World music asocijacije Srbije” pomažete i tako što ćete „Newsletter” proslediti Vašim poznanicima koji se profesionalno ili amaterski zanimaju za „world music”. 

Cilj „Newsletter”-a je da sažeto obaveštava o proteklim i predstojećim događajima koji se odnose na zbivanja prvenstveno na domaćoj, a potom i na inostranoj „world music” sceni. „Newsletter” je, između ostalog, namenjen za najave i izveštaje sa festivala, koncerata, promocija novih albuma i ostalih vesti, kao i za sve druge korisne informacije koje se tiču rada „world music” sastava u Srbiji i ovdašnje „world music” scene. 

Magazin „Etnoumlje”, koji takođe objavljujemo kvartalno u štampanom i elektronskom obliku, ostaće naše primarno i znatno obimnije izdanje, koje se bavi teorijom, istorijom, estetikom i kritikom World Music i na svaki način populariše i afirmiše srpsko World Music stvaralaštvo. 

U cilju bolje promocije Vašeg rada, redovno nam šaljite izveštaje o aktivnostima Vašeg sastava kao i fotografije na e-mail: etnoumlje@yahoo.com

1.

Tema

U pripremi je novi (dvo)broj magazina „Etnoumlje” #17/18 (leto/jesen 2011.)

Kompletan dvobroj #17-18 možete preuzeti na adresi od 5. novembra 2011:
www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Izdvajamo sledeće teme iz ovog dvobroja:

Srpska scena: MIROSLAV TADIĆ
Autor: Oliver Đorđević

Iako više od trideset godina živi i radi kao profesor gitare u SAD-u, Miroslav Tadić je čest gost u zemljama bivše Jugoslavije. Zajedno sa gitaristima Dušanom Bogdanovićem i Vlatkom Stefanovskim, podstaknut kontrabasistom Mališom Draškocijem, krajem 1980-ih godina, u grupi „Bracha” uspešno započinje rad na polju improvizacije sa balkanskim folklorom i indijskom muzikom. Do sada, ostvario je saradnju sa mnogobrojnim umetnicima - Draškocijem, Stefanovskim, Bogdanovićem, Teodosi Spasovim, Vanjom Lazarovom, braćom Teofilovići... Učestvovao je u stvaranju više desetina albuma, od kojih se izdvajaju „Bracha”, „Levantine Tales”, „Krushevo”, „Čučuk”, „Treta majka”, „Lulka”… Stvaralaštvo Miroslava Tadića može se uvrstiti među najznačajnija „world music” ostvarenja nastala od umetnika sa ovih prostora.

Intervju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Etnoumlje: Upoznajte nas sa Vašim najranijim muzičkim interesovanjima u periodu pre odlaska u SAD? Koliko su afiniteti iz mladosti danas prisutni u Vašem stvaralaštvu?

Miroslav Tadić: Kao tinejdžera mene i moje vršnjake je tradicionalni folklor Balkana veoma malo zanimao. Počeo sam da sviram gitaru negde u svojoj dvanaestoj godini i učio pesme Beatlesa, Neil Young-a itd. Onda me počeo zanimati rock, grupe kao Deep Purple, naša Korni grupa, Time, Yu grupa…Tada je počela i moja fascinacija Jimi Hendrix-om koja i dalje traje. Sa šesnaest godina sam postao svestan Coltrane-a, Miles Davis-a, Migusa a počela je da me privlači i renesansna i barokna muzika kao i savremena muzika. Koncerti Dušana Bogdanovića tih godina u Beogradu bili su za mene velika inspiracija koja i dalje traje. Tek pred moj odlazak u Ameriku počeo sam da shvatam da se i u našem folkloru krije veliko bogatstvo. Tada sam prvi put čuo grupu Lale Kovačeva „Balkan impressions” i ti koncerti su ostavili dubok trag na mene. Svi ti afiniteti koje sam nabrojao i dalje važe i deo su moje muzičke inspiracije.

E: Na „Glasu Amerike” objavljen je komentar da je posle terorističkog napada činjenica da su žitelji SAD zatvoreniji i da nisu u tolikoj meri zainteresovani za muzičke tradicije stranih zemalja, verovatno smatrajući da su među predstavnicima „world music” scene i oni koji ne misle dobro njihovoj državi. Na drugoj strani, čitamo da su u SAD sve brojnija udruženja ljubitelja stranih muzičkih kultura, poput „Balkanijanaca” koji su gotovo opčinjeni muzikom koja dolazi iz Balkana (vidi „Etnoumlje” # 4, prim. O. Đ.). Kako Vi gledate na ove razlike, odnosno kakav ste Vi utisak stekli o odnosu publike i medija u SAD-u prema muzici koja je inspirisana tradicijom drugih zemalja ili je čisto tradicionalna?

Miroslav Tadić: Među svojim prijateljima, kolegama i studentima nisam primetio nikakvu razliku u odnosu prema „world” muzici posle terorističkog napada 2001. godine. Takvu reakciju mogu zamisliti samo kod najkonzervativnijih ljudi za koje ni ne verujem da su ikada bili zainteresovani za tu muziku. A Vaša informacija da u Americi interesovanje za balkansku muziku neprestano raste je potpuno tačna. Ne treba zaboraviti da to interesovanje ima već duboke korene i da je u tome veoma značajnu ulogu imao sjajni bugarski pijanista i kompozitor Milcho Leviev koji je svojim dolaskom u SAD jos ranih 1970-ih godina izazvao ogromno iteresovanje za muziku Balkana u kontekstu džeza i improvizovane muzike. Što se mog ličnog iskustva tiče, mogu da kažem da su moje američke kolege, i publika uopšte, na moj rad inspirisan balkanskom muzikom uvek reagovali toplo i sa velikim interesovanjem i entuzijazmom. Mišljenje da je američka publika hladna je potpuno pogrešno. Uopšteno govoreći, ona je možda manje obrazovana i prefinjena nego recimo nemačka ili italijanska ali je zato topla, otvorena i radoznala i ima odličnu muzičku intuiciju.

Etnoumlje: Na Vaš potonji umetnički izraz koji će značajno uključiti i folklor uticali su ljudi poput Mališe i Vlatka Stefanovskog. Naime, Mališa Vas je upoznao sa Vlatkom polovinom 1990-ih godina. Sa Vlatkom ste nastupili i na koncertu koji je Mališa organizovao u Centru „Sava” 1995. godine. Molimo Vas, evocirajte uspomene na ovaj koncert i uopšte na Vašu saradnju sa Mališom koji je među prvima na ovim prostorima stvarao fuziju džeza i folklora.

Miroslav Tadić: Kao što sam već rekao, Mališa je pratio, podržavao i obogaćivao moj muzićki razvoj od samog poćetka. Imao je precizan instinkt za povezivanje muzićara srodnih ideja i to mu je činilo veliko zadovoljstvo. Preko njega sam upoznao dosta naših značajnih umetnika dok su bili tek na početku svog razvoja kao na primer Anju Đorđević ili Bojana Zulfikarpašića. On je bio i katalizator na početku moje i Vlatkove saradnje koja mi je izuzetno značajna i koja i danas traje. Ta saradnja je počela na pomenutom koncertu koji je obeležavao Mališinu 30-godišnjicu umetničkog rada. Uspeo je da dovede zaista izvanredne muzičare koji su dali ogroman doprinos fuziji džeza, improvizovane muzike i folklora. Tu su između ostalih bili Milcho Leviev, Dušan Bogdanović, Vlatko Stefanovski i Vladeta Kandić – oprostite mi što se u ovom trenutku ne mogu setiti svih učesnika. Koncert je bio veoma zanimljiv i ambiciozan, ređale su se razne kombinacije muzičara od dueta pa do numera u kojima su učestvovali svi. Mališa je insistirao da Vlatko i ja, koji smo se prvi put upoznali tek prethodnog dana, odsviramo jedan 15-minutni set kao duo. To je bio i jedan od najuspešnijih delova tog bogatog programa i predstavljao je temelj naše dalje saradnje. 

Draškocijeva muzička estetika i način pristupanja folklornim temama izvršili su na mene dubok uticaj koji i danas osećam. On je imao sasvim originalan pristup sviranju i njegov izbor nota i ritmićkih motiva kao da je dolazio iz nekog dalekog, drevnog vremena i bio je potpuno oslobođen klišea i obrazaca koji su obično vezani za ulogu kontrabasa.

wmas_records_logo.jpg
„Krajnje je vreme da se suprotstavimo ovom glavnom blatnjavom toku, koji srozava muziku na običnu robu za žvakanje i jednokratnu upotrebu. Ono najkvalitetnije, najinventivnije i najmaštovitije u ljudima treba da izađe na videlo - a već toliko toga ima urađenog i neobjavljenog, i toliko toga će tek nastati”. Papa Nik, programski urednik WMAS Records-a.

Razgovor sa povodom: 
KRAJIŠKE OJKALICE I HERCEGOVSKE GANGE U TEATARSKOM PROJEKTU BOBA VILSONA
 
Autor: Oliver Đorđević

Intervju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Svetlana Spajić, jedna od vodećih interpretatorki srpske tradicionalne pesme, zajedno sa svojom Pjevačkom družinom učestvuje u novom teatarskom projektu poznatog pozorišnog režisera Roberta Boba Vilsona, „Život i smrt Marine Abramović”.

Etnoumlje: Od kada datira Vaše poznanstvo sa Marinom Abramović?

S. Spajić: Sa Marinom Abramović upoznala sam se sasvim slučajno (ako ima slučajnosti) 2005. godine, prilikom njene posete Beogradu. Ona je tada snimala svoj „Balkan Erotic Epic” u Srbiji, i kada je saznala čime se bavim i čula moje pevanje bila je oduševljena i pozvala me je da učestvujem. Sve se odigralo u doslovce nekoliko minuta. Sledeće godine pojavila se sa fenomenalnom monografijom, kako je i obećala, u kojoj sam našla i svoje fotografije, pesme. Marina je ne samo veliki umetnik već i veliki i posvećeni čovek, rođena da povezuje ljude i širi pozitivan naboj. Veoma mi je značilo kada se u maju 2006. pojavila na mom prvom solo koncertu „Posveta zalazećem suncu” u okviru Ring Ring festivala. Neverovatno je koliku volju, predanost i ljubav poseduje ta žena i kako sve to stiže da uradi. Taj lični odnos i briga i pažnja koju uspeva da pruži svakom čoveku graniči se sa čudom, ne zaboravite, radi se o jednoj od najvećih umetničkih zvezdi svih vremena. Mi u Srbiji čini mi se, do dana današnjeg nismo svesni ko je Marina i šta znači u svetskim razmerama. Što je žalosno. Po ovu sredinu pre svega.

E: Kako je uopšte začeta ideja da Vi i Vaša Pjevačka grupa nastupite u njenoj aktuelnoj predstavi „Život i smrt Marine Abramović”? Kako su protekli kasting i pripreme za predstavu?

S. Spajić: Marina me je 2008. godine obavestila da bi volela da učestvujem u predstavi koju priprema sa Bobom Vilsonom. Prošle godine pozvana sam i prošla sam kasting kod Vilsona koji je održan u Berliner Ansamblu, čuvenom berlinskom pozorištu čiji je upravnik godinama bio Bertold Breht. Kod Boba su čak i njegove audicije kultna stvar za poklonike... inače, vrlo su jednostavne i za takvu audiciju zapravo, ne možete se pripremiti. Ili jeste ili niste, kao i u tradicionalnoj kulturi, rekla bih. Da ne govorim o radu na samoj predstavi sa fantastičnom internacionalnom ekipom... Izuzetno je naporno, ali budući u svakom trenutku osećate da Vilson zna šta želi, to vam uliva snagu. Vilson traga za umetnicima snažnog intenziteta, koji su u stanju da menjaju percepciju vremena i prostora na sceni. On stvara potpuno novi svet i jedinstvenu umetničku formu. Kada su tokom prve faze priprema u Madridu - budući su producenti predstave Mančesterski festival i Teatro Real, kraljevsko pozorište iz Madrida- Vilson i Antoni Hegarti, glavni muzički kurator i kompozitor u predstavi čuli snimke pesama Pjevačke družine, to je na njih ostavilo snažan utisak i hteli su uživo da čuju grupu. Devojke su doputovale, otpevale smo ono što znamo i tako je i grupa dobila angažman.

E: Publika u Srbiji nije bila u prilici da pogleda predstavu koju već mnogi smatraju Marininim životnim ostvarenjem, pa Vas molimo da nam opišite ulogu Vas i Vaše Pjevačke družine u ovoj predstavi.

S. Spajić: Osim što glumim i pevam, i solo i sa Družinom, načinila sam svoje pesme posvećene Marini, tako da se potpisujem i kao autor muzike. U predstavi se čuju neki od najstarijih oblika srpskog tradicionalnog pevanja, poput krajiške ojkalice, hercegovske gange itd. U završnoj, masovnoj sceni na kraju prvog čina, stožer je obredna pesma sa Ozrena kod Doboja koju peva cela trupa. Inače, devojke pevaju i prateće vokale jer je Entoni napisao i originalne pesme za predstavu, izvanredne su i došle su kao snažno pojačanje i u tom segmentu. Predstava je prepuna fascinante muzike, a sve recenzije ističu da su se neverovatno dobro uklopile i te različite muzičke poetike, Antonija, potom Bilija Basinskog i Pjevačke družine.

Jubilej: DEL ARNO BAND - 25 GODINA POSTOJANJA
Autorka: Dragana Bajić-Miss I Dread

Intervju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Više o sastavu „Del Arno Band” vidite na adresi: www.delarnoband.com

Nedavno je Del Arno band, najstariji domaći reggae sastav, proslavio 25 godina postojanja. Simbolično, na rođendan velikana jamajkanskog reggae zvuka Boba Marlija, 6. februara, kada je pre pola veka rođen i pevač, Jovan Matić. Slavljenički koncert u beogradskom KST-u je fanovima koji su odrasli uz ovaj sastav vratio sećanja na vreme od pre dvanaest godina, kada su delarnovci svakog petka čuvali njihovu svest od trauma bombardovanja u istom tom prostoru. Jovan na početku intervjua opisuje ove koncerte kao jedan od najdirljivijih i najznačajnijih momenata svoje karijere.

Jovan Matić: Ta 1999, sada srećom daleka, bila je izuzetno teška godina za DAB jer smo se našli u vrtlogu događaja koji su nas pogađali lično ali su, istovremeno, pogađali i sve naše sunarodnike te su nas stavili u položaj da, kao javne ličnosti, zauzmemo stav. Nije problem u zauzimanju stava , problem je što u ratnim okolnostima ne možeš reći ljudima sad ćemo da sviramo, snimamo ili šta drugo ukoliko je njihov subjektivni osećaj da su ugroženi i da moraju pre svega da vode računa o svojoj i bezbednosti svojih bližnjih. Znam da smo brzo došli do zaključka da je bolje da se nečim zaokupimo nego da sedimo svaki u svom domu odvojeni i da samo „grcikamo nokte i čekamo kraj”. Tako smo klubu KST, gde smo inače vežbali i koji je, kao i svi drugi jednostavno prestao da radi kako je rat počeo, predložili da jednom nedeljno sviramo (nama je to bilo značajno zbog našeg mentalnog zdravlja i zbog vežbe) u nekom dnevnom terminu, kada nisu uzbune. Svakog petka bili smo tamo, zajedno sa ljudima koji su hteli par sati da zaborave na stvarnost koja nije bila privlačna. Mislim da je taj period bio jedan od onih kada smo se našli jedni drugima i tako zajedno savladali veliku prepreku. To je bilo ostvarenje na delu Rasta filozofije. Svi smo jedva čekali da dođu tih par normalnih sati, taj petak, to ostrvo u sred mora ludila. Kada kažem ostvarenje na delu mislim na ljubav, želju za mirom, razumevanje, međusobno ispomaganje i nepokolebljivu veru u bolje sutra. Kada je bombardovan sistem EDB i čitava država bila u mraku, pa samim tim i KST, činilo se da su nas konačno savladale sile zla i da nećemo moći ni pod kojim okolnostima da održimo svoj koncert. Ipak, nepokolebljiva vera je učinila čudo. Uprkos mraku, više stotina ljudi se okupilo u KST-u i raspitivalo da li će svirke biti. I tako smo izašli u mraku, praktično bez instrumenata, i započeli horski da pevamo koncert na koji smo svi navikli i koji nam je svima značio „lifeline svesti” u vremenu ludila. A ljudi su dolazili i na kraju, posle dva i više sati horskog pevanja u mraku videli smo da je mesto bilo prepuno. Svi smo bili jedno, bend i njegova publika.

E: Ljubitelji Del Arno benda te nazivaju domaćim Rasta elderom i često porede sa legendarnim Vinstonom Rodnijem (Burning Spear-om). Koji su tvoji muzički uzori, šta je ono što si u životu najčešće slušao i šta te je privuklo?

Jovan Matić: Moj stav je da svaki ozbiljan ljubitelj muzike ne može i ne sme da se zadržava na samo jednom pravcu, da se ograničava i da sputava svoju radoznalost, otvorene uši za sve što je dobro jeste najbolji stav. Moji muzički, nazvaću ih heroji su zato vrlo raznovrsni. Obožavam Betovena, Šopena i Mozzart-a, stojim mirno na Edith Piaf, Jacques Brel-a, Leonarda Cohena-a, na Simon end Garfunkel, i Simon solo, na Crosby Stills Nash end Young, veliki sam fan Rolling Stonesa, Uriah Heep, Black Sabbath-a ali i Miles Davisa, Keith Jarrett-a, Tangerine Dream, Jean Michel Jarre, Police, Eurythmics, i da ne nabrajam. Od ovih za koje se očekuje da ih slušam mislim da bi lakše bilo da navedem one koje ne mogu da slušam jer ih gotovo nema. Naravno u magičan svet reggae-a kao i mnogi drugi ušao sam preko Bob Marley-a, urbzo sam otkrio ostale. Burning Spear je jedan od mojih omiljenih, ali Bunny Wailer, Peter Tosh, Black Uhuru, Israel Vibration, Aswad, Steel Pulse, Misty in Roots, Mighty Diamonds, Gregory Isaacs, mislim ima ih toliko da nije uredno da trošim redove da ih sve nabrajam.

Razgovor sa povodom: NAKED
Autor: Oliver Đorđević

Intervju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Više o sastavu „Naked” vidite na adresi: www.myspace.com/nakedjazz

World music sastav „Naked” objavio je svoj drugi album pod nazivom „get Naked”. Na ovom albumu su zastupljeniji folklorni motivi, iako je jazz i dalje prisutan u osnovi. Naše mišljenje je da je sastav „Naked” jedan od najznačajnijih „mlađih” sastava. O sastavu i drugom albumu razgovaramo sa Branislavom Radojkovićem, basistom.

Etnoumlje: Koja ideja vas je vodila prilikom osnivanja sastava „Naked” 2005. godine, s obzirom da su umetnici koji su formirali sastav potekli iz različitih sfera muzičkih interesovanja?

B. Radojković: Glavni pokretač ideje za nastanak benda je naše dugogodišnje poznanstvo i prijateljstvo, kao i želja za nešto slobodnijim izrazom od onog koji smo svi imali u različitim bendovima i projektima do tada. Činjenica da smo u trenutku nastanka svi potekli iz različitih muzičkih miljea, sa ove distance predstavlja veliko bogatstvo benda.

Etnoumlje: Drugi album „get Naked”, koji je objavljen za mađarsku etiketu „NarRator Records” doneo je ozbiljniju produkciju ali i izvesni nastavak priče sa prvog albuma. Folklorni elementi, i dalje nepretenciozno utkani ponajviše zahvaljujući harmonici i violini, značajnije su prisutni. Po čemu se po vama ovaj album razlikuje od debitanskog?

B. Radojković: Korak dalje u odnosu na prvu ploču je temeljniji pristup produkciji. Za razliku od prvog albuma,koji je snimnjen za jedan dan, na drugom smo imali višse vremena u studiju da se posvetimo detaljima. Rezultat toga je i ozbiljnija produkcija. Sa sviračkog stanovišta, posle petogodišnje saradnje uspeli smo da na jednostavniji način iskažemo svoje ideje.

Etnoumlje: Primetio sam da ističete da ste sastav „world music” orijentacije. Kakvo je vaše mišljenje o ovom poližanru?

B. Radojković: Zapravo teško nam je bilo od početka da se svrstamo u bilo koji žanr, pa smo u okviru postojećih smislili potkategorije „Balkan swing” i „Acid folk”. Naravno, u našoj muzici ima elemenata koji se oslanjaju na muzičku tradiciju Balkana i sa tog osnova pripadamo kategoriji „world music”. Nažalost, u okviru talasa popularizacije ovog žanra mnoštva bendova, što domaćih i što stranih, koriste priliku da plasiraju nešto što je „kvazi world music” i ne shvatavši pravo značenje „world music” pokreta.


Recenzija: ALBUM „OJDA!” SASTAVA „RAKIJA”
Autorka: Marija Vitas

Recenziju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Više o sastavu „Rakija” vidite na adresi: www.rakijaband.com

Norveški bend orijentisan ka zvucima Balkana? To samo po sebi više ne predstavlja novost jer činjenica je da u poslednjih nekoliko godina širom Evrope niču srodni muzički ansambli. Međutim, to ne umanjuje atraktivnost i značaj koji bendovi sa ovakvim muzičkim opredeljenjem mogu da imaju za muzičku scenu neke evropske države, šireći njenu zvučnu ponudu i delujući egzotično za tamošnji narod a s druge strane bodreći (nacionalni i svaki drugi) identitet pripadnika moguće prisutne balkanske, posebno srpske dijaspore.

[...] Autorske numere na albumu, zahvaljući prisutnim naznakama narodne muzike u zvuku, pružaju onaj neophodan minimum za opšti balans albuma kao celine mada je ovde ipak baza u pop muzici čemu, između ostalog, veoma doprinose i tekstovi pesama koji su i tematski i po strukturi čistog pop porekla bez obzira na to da li imaju antiratni karakter („Nema zemlje te“), iskazuju brigu prema bližnjima („Moja sestra“), nose rodoljubivo-nostalgična osećanja („Izgubljeni grad“) ili ljubavna („Gledaš me k’o da me ne znaš“). Neki generalni utisak u vezi sa autorskim kompozicijama odnosi se na njihovu vrlo uočljivu te iz današnje perspektive iznenađujuću ali i simpatičnu sponu sa pravcem koji je 1970-ih u Srbiji bio poznat pod terminom ‚akustičari‘. Naime, slušajući pomenute pesme, zaista vam se može učiniti da iz njih sporadično isijavaju oni aranžmani, vokalna višeglasja, način i temperament izvođenja i opšta atmosfera koja je provejavala na snimcima i nastupima grupa kao što su „Suncokret”, „S vremena na vreme”, „Lutajuća srca” i dr. Ako bi među njima trebalo neku izdvojiti onda je to pesma „Izgubljeni grad“ sa svojim efektnim ‚špansko-ruskim‘ uvodom i potonjim razvojem pesme u dobrom, skladnom, smislenom aranžmanu a čini se da su i vokali, inače pristojni, čisti, uredni ali ne i toliko sugestivni, najviše dali sebe upravo u ovoj pesmi. Jedina numera na albumu, takođe autorska, koja u osnovi predstavlja instrumental jeste naslovna – „Ojda, ojda!“ Osim uvodnih i, u kasnijem toku, povremenih vokalnih uzvika kompozicija je ipak instrumentalnog tipa i to sasvim dobro konstruisana, prirodno se krećući kroz smene pravilnih i nepravilnih ritmova, prozračnijih i gušćih zvučnih odseka, vodećih linija violine odnosno violine i trube, različitih ili sličnih motiva a sve u jasnom i doslednom etno znaku. [...]

Recenzija: ALBUM „GET NAKED” SASTAVA „NAKED”
Autorka: Marija Vitas

Recenziju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

[...] Drugi album beogradske šestorke Naked pod nazivom „Get Naked“, nakon prvenca „Noyz“ iz 2007, potvrdio je da je reč o grupi koja muzički život naše zemlje (i ne samo naše) čini bogatijim, zanimljivijim. Najpre, osobena je kombinacija instrumenata i njihova uloga u aranžmanima na albumu. Bubnjevi i dve bas gitare obećavaju dobar gruv, ponešto od drum’n’bass karakteristika i energiju fanka. Električna gitara, zanimljivo, pretežno ostaje u drugom planu, bez naročitih pasaža a kamoli solo izleta te veoma vešto obavlja svoju funkciju dodatnog bojenja kompletnog zvuka kao i ulogu vezivnog tkiva između pomenutih instrumenata i onih sa pretežno drugačije osmišljenim senzibilitetom a to su harmonika i violina koje celokupnoj zvučnoj slici daju dozu prozračnosti tako da čitav album, uz takođe jednu promišljenu dozu elektronskih efekata i tehnike semplova, deluje nekako vedro, jednostavno, pozitivno, pristupačno. 

Naravno, iza pomenute (prividne) jednostavnosti leži veliko znanje, umeće i iskustvo svih članova benda pojedinačno pri čemu ne bismo učinili greh ako, sudeći bar po snimcima sa kompakt diska, za nijansu izdvojimo i naglasimo muzikalnost harmonikaša Miloša Punišića i bubnjara/perkusioniste Gorana Miloševića u kreiranju sopstvenih deonica mada, naravno, ne treba ni najmanje dovoditi u pitanje preciznost basista Branislava Radojkovića i Ivana Mihajlovića, osećaj za meru gitariste Nenada Brankovića i virtuoznost violiniste Đorđa Mijuškovića. Sve u svemu – celovitost je ta ključna osobina koju treba pohvaliti kako u pogledu skladnih aranžmana tj. odnosa instrumentalnih deonica kao i dobre formalne uobličenosti svake numere tako i u pogledu zaokruženosti albuma u celini. [...]

Prikaz: VIII SABOR „BEZ IZVORA NEMA VODE“, selo Rožanstvo, 19. 08. 2011. godine
Autorka: Marija Vitas

Prikaz u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

„Kad sam bio mali, meni su suze na oči polazile kada čujem pesmu žetelaca ili na komišanju, kako pevaju momci i devojke, ili kada čujem rabadžije koji, vraćajući se iz Užica prema Sirogojnu, prema Ljubišu, zastanu, odmore volove, zapale cigaretu i viknu neku kajdu zlatiborsku.“

Ovo su reči Milosava Radibratovića iz Rožanstva, prosvetnog radnika u penziji i velikog zaljubljenika u pevačku tradiciju svog kraja u čiju čast je pre osam godina odlučio da organizuje manifestaciju simboličnog naziva – „Bez izvora nema vode“.

Ova manifestacija, tj. sabor održava se, počev od 2004. godine svakog 19. avgusta, dakle na Preobraženje Gospodnje u selu Rožanstvu, smeštenom na padinama Zlatibora na dvadesetak kilometara od Užica i na petnaestak kilometara od čuvenog, među turistima veoma popularnog centra Zlatibora. Stanovnici Rožanstva, ima ih oko 400, bave se pretežno poljoprivredom i stočarstvom ali je još uvek prilično očuvana i tradicija kačarskog zanata. Poreklo Rožanjaca je dinarsko i to sa korenima u hercegovačkim odnosno crnogorskim brdima. Iz ličnog susreta i kontakata koji sam sa njima imala ove, kao i istim povodom prošle godine, mogu s punim pravom da istaknem nekoliko divnih osobina stanovnika Rožanstva kao što su otvorenost, energičnost, predusretljivost, vedrina, vitalnost (kod onih starijih po godinama), lucidnost, duhovitost... [...]



etnoumlje_17_naslovna.jpg
Naslovna strana „Etnoumlja” #17/18

tadic_bogdanovic_el_gvojos
Dušan Bogdanović i Miroslav Tadić
Foto: El Gvojos

tadic_2011_foto_april guthrie
Miroslav Tadić
Foto: April Guthrie

marina_svetlana
Marina Abramović i Svetlana Spajić
Foto: Balkan Erotic Epic


svetlana_spajic_grupa
Svetlana Spajić Group
Foto: Andreja Leko

del_arno_band_jovan_matic
Jovan Matić (Del Arno Band)
Foto: Miss I Dread

del_arno_band_etnofest
Del Arno Band
Foto: Edvard Molnar

naked
Naked
Foto: Vladimir Miloradović


sabor_rozanstvo_2011
Sabor u Rožanstvu
Foto: Marija Vitas


sabor_rozanstvo_2011_1
Sabor u Rožanstvu
Foto: Marija Vitas



2.

Tema

Приказ 2. World music самита

Етнографски музеј у Београду, 30. април 2011. године. 
Више о Самиту на адреси:

www.worldmusic.org.rs/world_music_samit.html
Ауторка: Марија Думнић, Музиколошки институт САНУ 

Музички жанр који је настао као збирна одредница за најразличитије музичке облике из разних крајева света, ворлд мјузик („world music“), већ неколико деценија има своје репрезенте и поштоваоце у Србији. Премда се на овом простору срећу његови различити облици појавности, од настојања за ревитализацијом фолклорне музике, до нових музичких израза базираних на колажирању музичких узорака из других егзотизованих крајева, овај жанр тек од скора привлачи пажњу шире публике. Значајну подршку у популаризовању те музике, умрежавању интересената и објављивању снимака већ неколико година даје јагодинска „World music“ асоцијација Србије којом управља Оливер Ђорђевић. Једна од најважнијих активности ове асоцијације јесте издавање часописа „Етноумље“, где се објављују интервјуи, прикази концерата и снимака актуелних музичара, али и теоријски текстови који су повезани са овом тематиком. Уопште, у раду овог удружења могу се приметити два главна усмерења: помагање извођаштва и праћење теоријских токова који могу бити пријемчиви широј публици. У 2007. години, када је часопис почео да излази, око ове организације је био окупљен мали број људи, но временом се тај круг проширио на многе извођаче и слушаоце ове музике, али и етномузикологе. Осим што се ово оснажење одразило на квалитет часописа, јавила се потреба за окупљањем свих заинтересованих ради упознавања и дискутовања, па је 2010. одржан Први ворлд мјузик самит на коме је разматрана стратегија за даљи развој ворлд мјузика и рада ове асоцијације. Понукани успехом првог сусрета и са жељом да наставе разговор о проблемима ворлд мјузика и подстакну размену искустава, организатори су 30. априла 2011. године уприличили Други ворлд мјузик самит у београдском Етнографском музеју. 

Иако аудиторијум није био велик, говорници су имали веома надахнута излагања која су касније прерасла у интересантну дебату. На самом почетку, Ђорђевић је представио резултате асоцијације, међу којима треба посебно издвојити почетак рада „Serbian World Music“ Интернет радија. Након тога, дата је реч позваним говорницима, џез музичарима Миливоју Марковићу (кларинет и саксофон) и Ненаду Јелићу (перкусије). Њихови говори били су посвећени недавно преминулом Милошу Петровићу, уваженом композитору и чембалисти, који је имао изузетно битну улогу у развоју овдашње ворлд мјузик сцене, а такође је учествовао и у раду асоцијације. Прво је Марковић поделио са присутнима своја сећања на Милоша Петровића и заједнички рад у етно-џез групи „М&Р South Quartet“, посебно истичући Петровићеву покретачку енергију и ширину у музичком стварању. Затим је Ненад Јелић, који је у фри-џез групи „Interaction“ сарађивао са Петровићем, означио овог уметника као главног иноватора и заговорника употребе фолклорне музике у бенду, при чему се истицала његова усмереност на византијско наслеђе. Јелић је такође свирао у бенду Лале Ковачева, заједно са Петровићем и другим српским, али и немачким музичарима. Расположен за разговор, испричао је неколико анегдота из те сарадње, а Ђорђевић је најавио интервју са њим у следећем броју „Етноумља“. Марковић и Јелић су нагласили да је музицирање њихових група (активних током деведесетих година прошлог века) било импровизаторско и инспирисано датим тренутком, као и да је њихово коришћење фолклорне музике егзистирало на темељима џез музике, и што је најважније – да је њихова музика била фузија различитих музика.

После овог дела посвећеном успоменама на Петровића, заменица уредника, етномузиколог Марија Витас, представила је последња два двоброја „Етноумља“. Број 13/14 је посвећен певачици Светлани Спајић, број 15/16 групи „Институт“, а у оба издања постоје прикази занимљивих ворлд мјузик догађаја и издања. Осим уобичајених превода научних радова о ворлд мјузику, „Етноумље“ у последњим бројевима објављује радове студената етномузикологије, што свакако представља добру сарадњу између будућих стручњака и конзумената ворлд мјузика.

Витасова је на крају свог саопштења представила списак музичких жанрова који представљају део назива различитих феномена под окриљем одреднице ворлд мјузик. Ово је подстакло даљу дискусију о значењу тог појма у Србији, али и уопште, при чему је главни разлог раздора представљало тумачење овог појма у ужем и ширем смислу. Наиме, Јелића је проблематични термин асоцирао на издвојене музичке културе у свету, што се коси са његовим стваралачким приступом, те се залагао за употребу термина „фјужн“ („fusion“). Тај став је аргументовао и чињеницом да је музика жива материја и да је променљивост у њеној бити, негативно се осврћући на музику базираној на фолклору. Са друге стране, у дискусију су се укључиле етно-певачица Симонида Станковић и етномузиколог Јелена Јовановић заступајући мишљење да је неконтаминирану традиционалну фолклорну музику могуће пронаћи и изводити, те да је то један од многих феномена који потпадају под широку одредницу каква је ворлд мјузик. Расправа која је овде покренута у корену има идеолошки сукоб између две тенденције, које се на овом месту називају „етно музика“ и „ворлд мјузик“, али се обе глобално налазе под истим именом: може се уопштено рећи да је етно музика форма заснована на традиционалном фолклору једне етничке групе, а да је ворлд мјузик популарна, џез или класична музика са упливима фолклорне музике или њених симулакрума и да јој је иманентна мултикултуралност. Разлике између ових токова нису стриктне и њихови односи су веома комплексни, што представља занимљиву тему за разматрање у посебној студији.

У другом делу самита представиле су се музичке групе „Мораитика“ из Новог Сада и „Инситут“ из Београда. „Мораитика“ изводи инструменталну амбијенталну музику, при чему као своју препознатљивост издваја певање на непостојећем језику. Нажалост, мора се констатовати да у основи овог концепта није третман гласа као инструмента или носиоца одређене атмосфере, већ немогућност прилагођавања језичке семантике музичком изражавању. Чини се да би, у светлу претходне полемике, добро било звучно демонстрирати разлике између приступа и да су се на овом месту нашли музичари традиционалистичке оријентације. Након „Мораитике“ наступила је група „Институт“ која постоји готово четрдесет година и у којој су деловали разни музичари. Њихово музицирање је увек готово потпуно импровизовано, а веза са ворлд мјузиком огледа се у коришћењу инструмената различитих народа (већином из Африке и са Далеког Истока), као и маскирању по узору на исте, што све чине ради додатне егзотизације наступа.

Допринос Другог ворлд мјузик самита је несумњиво велик, нарочито ако се има у виду да је реч о једином скупу тог типа у Србији. Такође, приметно је да се осим редовних интересената појављују и нови, чиме ова манифестација претендује на устаљивање, а можда чак и чешће одржавање. Свакако је корисно разматрање сличних проблема из стручно и идеолошки различитих аспеката, као што је информативно чути ворлд мјузик уметнике који долазе са различитим праксама, тако да са пажњом очекујемо следећи скуп.

world_music_samit_logo
Jednom godišnje, „World music asocijacija Srbije” organizuje  „World music samit”  sa ciljem da se okupe svi interesenti za „world music” u Srbiji - umetnici, muzikolozi, promoteri i ostali, razmene iskustva i razgovaraju o problemima i budućem delovanju.
www.worldmusic.org.rs/world_music_samit.html

samit_1
Publika
Foto: Tomislav Jović

samit_2
Tribina
Foto: Tomislav Jović

samit_3
Nastup sastava „Moraitika”
Foto: Tomislav Jović

samit_4
Nastup sastava „Institut”
Foto: Tomislav Jović

samit_1
Etnomuzikolozi
Foto: 
Tomislav Jović


samit_1
Interesovanje je svake godine sve veće
Foto: 
Tomislav Jović

samit_1
Ispred muzeja
Foto: El Gvojos

samit_1
Marija Vitas , zam. urednika „Etnoumlja”
Foto: El Gvojos

3.

Tema

Festival: Ethno Fusion Fest 2011

Dvorište beogradske sinagoge, od 12. do 21. juna 2011. godine

KONCERTI SASTAVA „SHIRA U’TFILA” I „BENGALO”, 18. i 19. jun 2011. godine
Autorka: Marija Vitas

Prikaz u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Više o festivalu na adresi: www.ethnofusionfest.com

[...] Beogradski sastav Šira utfila bez sumnje je jedan od naših najkvalitetnijih world music bendova koji za deset godina koliko postoji stiče poštovaoce i u inostranstvu a u Srbiji se, sudeći po ovom najnovijem koncertu, u redovima domaće publike izdvaja već i kategorija pravih fanova grupe. Pored pevača i udiste Stefana Sablića, među članovima Šire utfile su i sjajan fjužn violinista nepresušne mašte i talenta za improvizaciju Filip Krumes kao i drugi vrsni muzičari – Arijel Kasis (Ariel Qassis), kanunista iz Izraela, kontrabasista Srđan Đorđević inače član Beogradske filharmonije, perkusionista na darabuci i bendiru Akaš Bhat (Akash Bhatt) iz Indije i Dejan Zarić, rik, drombulje i bendir, rodom iz Srbije, živi u Holandiji.

Šira utfila je, u skladu sa svojim muzičkim opredeljenjem po kojem je jedinstvena na ovim prostorima, predstavila beogradskoj publici izbor iz tradicije sefardskih Jevreja i to numere kako sa svojih prethodnih albuma (npr. pesme: „Bayla, Bayla“, „Mi Kamoha“, Salgash Madre Afuera Al Kortizo, Siete Modos de Guizados en la Berenjena“...) tako i sa novog albuma „Biviendo en kantando“/„Life As a Song“ objavljenog 2010. godine (pesme kao što su: „Adios Granada“, „Venturoso Mansevo, Enmentare Las Mersedes De El Dio Neeman“...). Većina numera izvedena je na ladino ili judeo-španskom jeziku zastupljenom među Sefardima a u nekoliko navrata mogli su se čuti i stihovi na hebrejskom, turskom i srpskom. Geografsko poreklo pesama bilo je znatno razuđenije i obuhvatalo je primere repertoara Sefarda iz Španije, Bosne, severne Afrike, Grčke, Bugarske i Srbije – bile su to uglavnom pesme brzog tempa, živahne, poletne a po žanru praznične, svadbene, ljubavne, posleničke, sa tematikom iz Starog zaveta kao i one iz svakodnevice jevrejskog naroda (u dijaspori). U interpretaciji grupe Šira utfila tradicionalne sefardske pesme dobijaju posebnu dimenziju u bogatim, zanimljivim i složenim aranžmanima sa mnoštvom detalja ali logično kompoziciono povezanih kao i u brojnim improvizacijama i solo odsecima (posebno na violini, udu i kanunu) utkanim u samu strukturu numera te tako organski sraslim u celinu. [...]

[...] Muzika sastava Bengalo duboko je povezana sa romskom tradicijom pre svega Balkana i Istočne Evrope i to najpre u kontekstu izvođenja opštepoznatih numera kao što su, na koncertu, bile npr: „Đelem, đelem“, „Dumbala dumba“ i, na bis izvedena, „Čaje šukarije“  ili drugih, romskih pesama – „Vandring“, zatim jedan instrumental rumunskog harmonikaša Vasilea Pandeleskua (Vasile Pandelescu); dalje, osobine romske tradicije prisutne su i u obradama pesama drugih žanrova kakav je, recimo, poznati hit iz 1960-ih „There is a Mountain“ britanskog folk rok/pop muzičara Donovana a takođe i u njihovim autorskim, tačnije Pavlovićevim kompozicijama (instrumentali „Plavi most“ i „Five“).

Romsko-balkanski duh na koncertu bio je očigledan kako u baratanju odgovarajućim meloritmičkim i harmonskim obrascima tako i u maniru izvođenja prepunom naglih promena dinamike, spontanosti, oštrih akcenata i uopšte tzv. „prljavog“, „tezgaroškog“ muziciranja svojstvenog ambijentu kafane. Pevačica Ane Fosen poseduje moćan vokal, dovoljno strastven da iznese romsku pesmu ali i dovoljno neutralan čime se odlično uklapa u svirku benda prožetu ne samo balkanskim melosom već i džezom, rokom i drugim žanrovima. Bend čine svestrani muzičari a ove večeri posebno su se istakli vrli virtuoz i improvizator na harmonici Jovan Pavlović koji bi se podjednako dobro snašao i na džem sešnu bilo gde u Evropi kao i na nekoj svadbi u jugoistočnoj Srbiji, i perkusionista Nurbaken čiji se muzički doprinos kreće od gotovo dečjeg igranja sa raznoraznim, poznatim i nepoznatim, formalnim i svakodnevnim izvorima zvuka uključujući i sopstveno grlo sve do odlične, tehnički neverovatno brze, motorične pratnje na afričkim đembama. [...]

KONCERT SASTAVA „KOPARE”, 19. jun 2011. godine
Autor: Dragomir Milenković

Pete večeri festivala, ispred beogradske sinagoge, publika je imala retko zadovoljstvo da čuje muziku Krita, iz bliske nam Grčke, koju mnogi od nas dobro poznaju kao turisti, ali zapanjujuće malo kada je u pitanju njena muzička baština.

Normalno bi bilo da se u Srbiji češće čuju egzotični zvuci ove zemlje, sa kojom nas povezuju zajedničke istorijske drame, prvenstveno njena izvorna tradicija, nefabrikovana, i nezaprljana vašarlucima tipičnim za balkanske kafane. Zašto toga nema, pitanje je za ustanove koje vode kulturnu politiku, ako one uopšte tako nešto i čine.

Zahvaljujući organizaciji festivala, imali smo sreću da uživamo u divnim pesmama, uz pratnju kritske lire, saza, kanuna, neja, uda, i defova. U sastavu „Kopare” se nalaze tri pevača, kao i posebna gošća iz Soluna, Despina Apostolidou, čiji božanstveni glas, kao i izgled, ne ostavljaju nikog ravnodušnim. Ono što me je posebno dotaklo od strane sastava Kopare, je zanimljiv podatak da je osnivač Paul Godman, ujedno i član, širokoj javnosti nepoznate radionice Labirint, koju je na Kritu osnovao izuzetni Ross Dally, takođe poznat samo malom broju ljubitelja u Beogradu, ali zato itekako cenjenim u svetu. Upravo je zvuk Kopare primetno podsećao na radove Ross Dally – a, svirajući melodije iz Trakie, Kapadokije, Pontosa, i naravno Krita. Čistoća emocije je odlika ovakvog muziciranja, koje osim toga vodi u neko drevno vreme, kada ljudske izveštačenosti nije bilo. Mnoštvo netemperovanih tonova, neupeglane skale, karakteristične za stari svet, su nam dočarali pravi duh ili bolje rečeno, dušu Grčke. „Kopare” je izvodio i pesme grčkih povratnika iz Turske, i ostalih prostora.

Da li neplanirano ili namerno, čuli smo i čuvenu balkansko orijentalnu himnu, poznatu po svojatanju, „Uskundar”, odnosno „Ruse kose curo imaš”, a Despina je čak i otpevala jednu strofu na srpskom. Bio je to pun pogodak za prisutne slušaoce.

Meni, koji sam nekada na Santoriniju plaćao originalne diskove Ross Dally –a, po ceni od dvadeset i nešto evra, je ovaj koncert, sa njegovim zvukom osvežio proleće, a po izuzetno zadovoljnoj publici u dvorištu sinagoge, bi se reklo da bi takva muzika itekako bila slušana, kada bi se za nju znalo.

Čvrsto sam odlučio da se dokopam svih snimaka sastava „Kopare”, ali i Despine Apostolidou.

shira_utfila_eff_2011
Shira u'tfila
Foto: El Gvojos

bengalo_eff_2011
Bengalo
Foto: El Gvojos

jovan_pavlovic
Jovan Pavlović (Bengalo)

kopare_eff_2011
Kopare (u toku probe)
Foto: Oliver Đorđević

ethno_fusion_fest_logo
Logo EFF

4.

Tema

Postavljena je nova (treća) zvučna epizoda na SWM Internet Radiju-potkast

Ova epizoda je posvećena kompozitoru, čembalisti i profesoru Milošu Petroviću.
Preslušajte ili preuzmite ovu zvučnu epizodu na adresi:
swminternetradio.podomatic.com

SWM Internet Radio u svojoj trećoj zvučnoj epizodi predstavlja kompilaciju „World Music From Serbia 2009” koja je objavljena za WMAS Records 2009. god. [WMASCD219] . Kompilacija sadrži 15 odabranih kompozicija od poznatih do neafirmisanih srpskih world music sastava i umetnika. Na kompilaciji su: Miloš Petrović, Naked, Vlada Maričić Quartet, Dragomir Milenković, SM & A Priori, Shira U'tfila, Duo Moderato, Tundri, Žar, Edit Tényi i Paniks, Drum 'N' Zez, Đorđe Stijepović, Bateria Sambansa, Miodrag Mladenović i grupa Moba.

milos_petrovic
Miloš Petrović
Foto: El Gvojos

swm_internet_radio
Logo SWM Internet Radija

5.

Tema

Balkan: Intervju sa dirigentkinjom „Misterije bugarskih glasova” Dorom Hristovom  

Autor: Nikola Glavinić

Intervju u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

Jedan od najpoznatijih i najprodavanijih balkanskih začina na world music pijaci je onaj sa etiketom „Le Mystere Des Voix Bulgares” – „Misterija bugarskih glasova”. Pojava njihovih albuma na rafovima prodavnica ploča na zapadu, krajem 1980-ih, uticala je na formiranje ideje o muzici sveta i nadžanrovske odrednice „world music”, ali i na pop-rok zvezde poput Kejt Buš (Kate Bush) i Pola Sajmona (Paul Simon). „Misterije bugarskih glasova” su, može se reći - prvi balkanski world music brend. Ansambl je još 1952. godine - kao hor bugarskog državnog radija (kasnije i televizije) osnovao Filip Kutev. Svetska priča hora kreće dvadeset i tri godine kasnije kada njihove snimke na zapadu objavljuje Švajcarac, producent i izdavač Marsel Selije (Marcel Cellier). Legenda kaže da je mnogo godina kasnije taj album na preporuku Pitera Marfija (Peter Murphy, ex- Bauhaus) poslušao Ivo Rasel (Ivo Russel), vlasnik kuće 4AD, i reizdao ga 1986. godine. Usledio je potom i drugi album hora za koji je Marsel Selije nagrađen Gremijem 1990. godine. Od 1974. godine horom rukovodi dirigentkinja Dora Hristova, inače i profesor na muzičkoj akademiji u Plovdivu. Sa Dorom Hristovom razgovarali smo početkom ove godine, uoči koncerta hora „Misterija bugarskih glasova” u Sinagogi u Novom Sadu.

Etnoumlje: Mnogi kažu da je muzika vašeg hora najlepša muzika na svetu. U čemu je tajna „Misterije bugarskih glasova”?

Dora Hristova: Svaki put otkrivamo tu tajnu, tu misteriju. Pre svega, to su glasovi. Ti glasovi su prirodni, a zvuk proizvode na najprirodniji mogući način – a to je kako pričamo, tako i pevamo. Zvuk se stvara u grlu, tačnije grkljanu, a rezonator je ovde, u grudima. Pevačice ne koriste glavu, odnosno kosti lobanje kao rezonator, tako da je raspon glasova veoma kratak, samo jedna oktava. One nisu školovle glas, sve one su rođene s tim glasovima, ili bolje da kažem s takvom fizičkim sposobnostima jer mišići u grlu moraju biti veoma, veoma snažni. Vazduh izlazi snažno i potiskuje se snagom tih mišića, pa tako, ako gledate u njihova lica, možete videti napregnutost tih mišića koji se nalaze u grlu, odnosno vokalne aparature. Upravo zato oni tako dobro zvuče, i uvek se peva bez ozvučenja, jer mikrofoni su ćudljivi, menjaju tembr, boju glasa, a svakako ovde dajemo prednost slušanju prirodnog tembra.

Ova tehnika pevanja je specifična i potpuno drugačija od belkanta, tehnike operskih pevača, kod kojih se rezonator, uglavnom, nalazi u kostima glave, tako da je zvuk drugačiji. Ovakvi glasovi, da tako kažem, dolaze iz davnih vremena, i mi imamo priliku da ih sačuvamo u njihovom izvornom obliku, i da ih čujemo iste danas kao i starim vremenima. Ovakav način pevanja nije mnogo popularan u Evropi, jer je belkanto izmenio način razmišljanja, filozofiju pevanja.

Etnoumlje: Kažite nam nešto o repertoaru hora. Gde pronalazite pesme koje izvodite? U selima?

D. H.: Uglavnom u selima nalazimo pesme koje ćemo pevati, a i većina naših pevačica su sa sela, posebno one starije. Na repertoaru imamo veoma arhaične pesme, koje su se prenosile s kolena na koleno, s jedne generacije na drugu, tako da pevačice koje dolaze u hor uglavnom i donose pesme koje su čule od svojih roditelja, a kompozitori prave aranžmane upravo za nas...

Imamo sedam regiona iz kojih nam dolaze pesme, a to su i sedam različitih načina pevanja, jer se te oblasti, odnosno pesme iz njih razlikuju po muzičkim ukrasima, ornamentima, stilu, pevačkim tehnikama. Tako da pevačice dolaze iz tih raznih oblasti i najbolje znaju upravo pesme iz svog kraja, i veoma je važno da u tim pesmama upravo one budu solisti, kao originalni interpretatori. [...]

dora_hristova
Dora Hristova

misteriozni_glasovi_bugarske
Misterija bugarskih glasova
Foto: Miloš Stojanović-Šime



6.

Tema

U susret jubileju: U pripremi je specijalno izdanje magazina „Etnoumlje”

Autori: Članovi Redakcije „Etnoumlja”

Redakcija magazina „Etnoumlje”, kojoj su pridruženi brojni saradnici, od početka 2011. godine priprema specijalni broj magazina „Etnoumlje” koji će biti objavljen tokom jeseni 2012. godine. „Specijal” objavljujemo povodom trideset godina od začetka world music u Srbiji. Na preko 200 stranica, između ostalog, biće objavljene liste do kojih smo došli glasanjem: lista od 30 najznačajnijih world music sastava i umetnika u Srbiji, lista od 30 najznačajnijih world music albuma objavljenih u Srbiji, lista od 30 najznačajnijih momenata za razvoj world music u Srbiji i druge liste. Biće predstavljeni festivali, promoteri, radio emisije... Pripremamo više prikaza na temu world music teorije, istorije i kritike. Donosimo veći broj intervjua, neobjavljenih fotografija... Iznenađenje koje pripremamo uz „specijal” je poster „Srpski world music all stars orkestar”. Nadamo se da će ovo izdanje značajno doprineti popularizaciji i afirmaciji world music u Srbiji i na pravi način predstaviti domaću world music scenu u periodu od 1982. do 2012. godine. 

Članovi proširene Redakcije „specijala” su: Oliver Đorđević (urednik magazina i predsednik UO „World music asocijacije Srbije”), Marija Vitas (zamenica urednika, etnomuzikološkinja), Bojan Đorđević (promoter, član „World Music Charts Europe”), Ivana Komadina (muzikološkinja, članica „World Music Charts Europe”), prof. dr Mirjana Zakić (FMU, Katedra za etnomuzikologiju), doc. dr Selena Rakočević (FMU, Katedra za etnomuzikologiju), dr Jelena Jovanović (Muzikološki institut SANU), mr Iva Nenić (asistentkinja na Katedri za etnomuzikologiju FMU), ma Vesna Karin (asistentkinja na podgrupi za etnomuzikologiju, Akademija umetnosti u Novom Sadu), mr Milica Simić (etnomuzikološkinja), ma Marija Dumnić (Muzikološki institut SANU), Đorđe Tomić (prevodilac), Branislav Dejanović („Nišvil” art producent, jazz kritičar), Dragomir Milenković (kompozitor), Branislav Nikolić (novinar), Nikola Glavinić (muzički urednik), Dragana Bajić-Miss I Dread (reggae promoterka), ma Ivana Ljubinković (etnomuzikološkinja), ma Dragana Stojanović (etnomuzikološkinja), Ana Martinović (etnomuzikološkinja), Aleksandar Nikolić (promoter tango pokreta), Zoran Bugarski (promoter tamburaškog pokreta), Jovana Lukić (etnomuzikološkinja), Srđan Asanović (etnomuzikolog), Nebojša Bogićević (etnomuzikolog), Uroš Smiljanić (muzički kritičar), Vojislav Pantić (jazz publicista), Predrag Milanović (etnomuzikolog i muz. producent) i Zoran Janković (muzički kritičar).

specijal_naslovna.jpg
Naslovna strana „specijala”



7.

Tema

Promocija i kritika albuma „Levantine Journey” Levantine dua

Autor: Dragomir Milenković
Više o „Levantine duo” vidite na adresi:
www.levanteguitarduo.com

U svečanoj sali Instituta Servantes (Beograd), 14. juna 2011. godine, zahvaljujući organizaciji Gitar Art festivala, i ljubaznošću Ambasade Španije, prisustvovali smo promociji albuma „Levantine Journey” na kojoj nam je gitarista Vojislav Ivanović, zajedno sa svojom saradnicom, gitaristkinjom Aleksandrom Lazarević, predstavlja deo sadržaja sa albuma koji je objavio izdavač Gitar Art festival.

O Vojislavu Ivanoviću i njegovoj muzici se do sada gotovo nije čulo u Srbiji, osim u uskom krugu njegovih saradnika, od kojih je od značaja spomenuti i nedavno preminulog beogradskog čembalistu i profesora, Miloša Petrovića. Razlog tome je verovatno život i rad izvan zemlje, u Grčkoj.

Prostor u „Servantesu” su ubrzo ispunili prijatni zvuci klasičnih gitara, smenjujući različita raspoloženja. Već na samom početku je vidljivo da Vojislav predstavlja balkanskog umetnika, koji koristi motive sa prostora, odakle potiče, i time daje dobrinos razvoju ove kulture. Njegovo muziciranje je prilično širokog izraza sa elementima džeza, klasične muzike, folklora, ambijenta, pa sve do pop motiva. Vojislav ne dozvoljava da njegove deonice zamrznu zvučno stanje, već sa naglim zaokretima u raspoloženju, ritmom, i načinom izražavanja, skače u različite dimenzije, mnogostrukih paralelnih melosa, ili svetova ove planete. Nažalost, promotivni nastup se sastojao od samo tri kompozicije, te sam širi uvid u njegov rad stekao preslušavajući upravo objavljeni album.

Na albumu se nalazi 14 kompozicija za gitarski duo, od kojih je „Đuđino oro” najbliže mojim slušalačkim potrebama, ali takođe dva poznata džez standarda „All My Blues” i „Round After Midnight” zanimljiva za teoretsku analizu. Vojislav je „građanin sveta”, koji izranja sa Balkana, na kome se susreću različite kulture, i to bi bio opšti pečat njegovog pristupa gitari. Slušajući ga kako svira, imam utisak da mu je suviše tesno u jednoj kulturnoj matrici, u kojoj provodi tri do četiri minuta, da bi odmah krenuo dalje na put oko sveta, a zatim se ponovo vratio Mediteranu, ili još užem prostoru juga Srbije, i susedne Bugarske. Uravnotežena energija u kombinaciji sa misaonom dubinom, i smislom za improvizaciju ostavlja dilemu, da li se radi o džez gitaristi koji ulazi u prostor klasike, ili pak o klasičnom gitaristi koji koketira sa džezom. Jedno je sigurno, kao i radosna vest za buduće slušaoce albuma „Levantine Journey”, a to je da će biti pošteđeni dosade, na ovom putu oko sveta, čemu svoj doprinos daje i Aleksandra Lazarević.

Lično preporučujem slušanje ove muzike u vremenu posle ponoći.

Posebna zahvalnost izdavaču Gitar Art Festival, za trud, uložena sredstva, i dobru volju, da ovakvi umetnički projekti popune prazninu u našem kulturnom životu.

levantine_duo_el_gvojos
Levantine duo
Foto: El Gvojos

levantine_duo_2011_foto_el_gvojos
Levantine duo
Foto: El Gvojos

levantine_duo_omot_levantine_journey
„Levantine Journey” (Gitar Art, 2011)
omot albuma


8.

Tema

Festival: „Etnokom” 2011

26. avgust 2011.

Prikaz u celosti moći ćete da pročitate u magazinu „Etnoumlje”, dvobroj 17/18 (ovaj dvobroj je u pripremi) na adresi: www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje.html

[...] Reklo bi se dа je pаnčevаčki Etno.kom fest (Ethno.com) ove godine dostigаo svoj prvi prаvi vrhunаc, dа je zаblistаo u punom sjаju pri čemu se, nаrаvno, nаdаmo dа će se ovo deveto festivаlsko izdаnje u budućnosti pokаzаti ne kаo retkа već kаo jednа od mnogih svetlih tаčki nа uzlаznoj putаnji festivаlа. Lično, Etno.kom prаtim od njegove šeste reаlizаcije iz 2008. godine tаko dа nа osnovu sopstvenog iskustvа аli i iz rаzgovorа sа onimа koji festivаl od rаnije prаte а posebno sа njegovim idejnim tvorcem etnomuzikologom dr Selenom Rаkočević, dolаzim do zаključkа dа su se ovogа putа, kolokvijаlno rečeno ‚složile sve kockice‘. Nаjpre, vreme je bilo lepo, toplo, bez kiše аli i sа blаgim vetrom što je ovаj dаn učinilo znаtno prijаtnijim u odnosu nа neizdrživi ‚pustinjski‘ period koji je vlаdаo tog аvgustа. Zаtim, progrаm festivаlа imаo je i dvа zаnimljivа, аtrаktivnа i sаdržаjnа predаvаnjа kаo i potonjа tri izvrsnа koncertа i, nа krаju – još jedаn ključаn element je publikа kojа je plenilа svojom brojnošću kаo i rаspoloženjem i reаkcijаmа. Jedinа negаtivnа аli pritom tek sporednа stvаr odnosi se nа činjenicu dа je ove godine (nesumnjivo iz finаnsijskih rаzlogа) festivаl trаjаo sаmo jedаn dаn а ne dvа kаo što je to do sаdа bilа prаksа.

U sklаdu sа sаmim konceptom Etno.kom festа koji podrаzumevа jаsno određenu i svаke godine drugаčiju temu i ovogodišnje izdаnje festivаlа imаlo je svoju objedinjujuću progrаmsku nit čiji je pun nаslov glаsio: „Nevidljivi svirаči – Romi i muzikа u trаdicionаlnoj kulturi Srbije“. Osnovnа idejа leži u činjenici dа Romi, iаko vekovimа učestvuju u kreirаnju i prenošenju pevаčke i svirаčke trаdicionаlne prаkse u Srbiji, iаko su često glаvni protаgonisti u okviru rаznih festivаlа trаdicionаlne muzike, pomenimo npr. Sаbor u Guči, dаkle, uprkos tome Romi i dаlje predstаvljаju mаrginаlizovаnu etničku grupu čijа se znаčаjnа ulogа i prisustvo zаnemаruje te oni u zvаničnim festivаlskim diskursimа ostаju „nevidljivi“. Zbog togа je cilj Etno.kom festа 2011 bio dа se Romi učine „vidljivim“ nа tаj nаčin što će se nаći u sаmom centru festivаlskog zbivаnjа.

Etno.kom je kаo i obično bio otvoren prigodnim predаvаnjimа, u Foаjeu Kulturnog centrа Pаnčevа. Kаo prvi okupljenimа se obrаtio pripаdnik romske etničke zаjednice Drаgаn Ristić (diplomirаo nа Fаkultetu drаmskih umetnosti u Beogrаdu) u jаvnosti poznаt kаo frontmen grupe Kаl i kаo аktivаn borаc protiv mаrginаlizаcije svog nаrodа. Nа predаvаnju nаslovljenom „Romskа muzikа kаo deo mejnstrim kulture“ Drаgаn Ristić je rečju kаo i proprаtnim video insertimа nаprаvio svojevrstаn pregled nаjznаčаjnijih ličnosti i grupа zа postepeno pozicionirаnje romske muzike u mejnstrim odnosno pop kulturi. Tаko su se u fokusu pаžnje nаšlа imenа: Đаngo Rаjnhаrd (Django Reinhardt), Šаbаn Bаjrаmović, Emir Kusturicа, Džipsi Kings (Gypsy Kings), Gorаn Bregović, didžej Šаntel (DJ Shantel), Nou Smoukin Orkestrа (No Smoking Orchestra), Gogolj Bordelo (Gogol Bordello) i drugi. Svoju priču Drаgаn Ristić je prožeo i mnogim škаkljivim i suštinskim pitаnjimа i rаzmаtrаnjimа u vezi sа nаjrаzličitijim аspektimа životа i stvаrаlаštvа Romа. Evo odlomkа predаvаnjа:

– Nemojmo mistifikovаti romsku muziku! Prilikom bilo koje njene definicije, morаm dа kаžem dа tu ne postoji nikаkvа tаjnа, dа se onа ne sаstoji ni od kаkve specijаlne dorske, jonske, frigijske ili ne znаm koje skаle, dа onа nemа, u konkretnom kontekstu nikаkve veze sа Indijom već imа veze sа nečim drugim. Ako bi mene neko pitаo štа je zаprаvo romskа muzikа jа bih dаo, zа mene, vrlo jednostаvаn odgovor: Romskа muzikа je zаprаvo muzikа domicilnog stаnovništvа nа prostorimа gde su se Romi nаseljаvаli i njihov kritički odnos premа istoj. To u principu znаči dа romskа muzikа u Srbiji nije ništа drugo nego srpskа muzikа kojа je obrаđenа i obojenа nа jedаn posebаn nаčin nа koji ni oni koji je izvorno svirаju, tj. Srbi, ne bi prepoznаli. Dаkle, postoji romskа muzikа iz Češke, Mаđаrske, Srbije itd. аli zа sve njih zаjedno je kаrаkterističаn uprаvo tаj odnos Romа premа postojećoj, domicilnoj muzici. [...]

tamburaski_orkestar_branka_jovanovica_baka_foto_danijel_vesic
Tamburaški orkestar Branka Jovanovića-Baka
Foto: Danijel Vesić

orkestar_kristijana_azirovica_foto_danijel_vesic
Orkestar Kristijana Azirovića
Foto: Danijel Vesić

etnokom_logo
Logo festivala „Etnokom”



Newsletter „World music asocijacije Srbije”
Izlazi periodično
Urednik:
Oliver Đorđević, predsednik Upravnog odbora W.M.A.S.
Zamenica urednika:
Marija Vitas, etnomuzikološkinja
Zahvaljujemo brojnim saradnicima na doprinosu u izradi Newsletter-a.

Adresa Redakcije:
World music asocijacija Srbije
ul. Save Kovačevića 2/4
35000 Jagodina 
PAK 580543
tel. 062 / 11 - 23 - 736 (Oliver Đorđević)

etnoumlje@yahoo.com
www.worldmusic.org.rs

 U cilju bolje promocije rada vašeg sastava, odnosno festivala, 
molimo vas da nam redovno dostavljate izveštaje o svim aktivnostima na e-mail:
etnoumlje@yahoo.com
© World Music asocijacija Srbije