JUBILARNI ETHNO FUSION FEST

Izvor: WMAS

Najstariji world music festival u glavnom gradu Srbije obeležiće od 18 – 22. juna 2019. svoje deseto izdanje sa tri koncerta i jednom pozorišnom predstavom.

Shira U’tfila, Estam festival, Kragujevac 2018. Foto: Marko Dašić

„Ethno Fusion Festˮ, čiji program selektuje Stefan Sablić, biće održan u dvorištu Beogradske sinagoge (ulica Maršala Birjuzova 19; u slučaju lošeg vremena, koncerti će se odvijati u Sinagogi) od 18. do 22. juna, a otvoriće ga grupa Shira u’tfila, stalni učesnik festivala. Ovaj sastav, koji izvodi sefardsku muziku, uskoro će ući u studio da snimi dugoočekivani album.

Sledeće večeri, 19. juna će nastupiti bečki duo Turumtay – Zarić (violina i harmonika), koji svira već pet godina, a krajem 2018. su objavili svoj drugi album Via. Efe Turumtay je rođen u Turskoj, a Nikola Zarić, srpskog porekla, rođen je u Beču. Njihova muzika je uzbudljiva mešavina balkanskog zvuka i kamerne muzike. Turumtay i Zarić su „eksplodiraliˮ u poslednjih godinu dana, turneje ih vode na tri kontinenta, a ovo će im biti prvi nastup u Srbiji. Dva dana kasnije nastupiće u Grockoj u okviru serije koncerata Muzička bašta. Ova mini turneja je ostvarena uz podršku Austrijskog kulturnog foruma.

Treće veče je predviđeno za koncert izraelskog kvarteta Antara. Njihova originalna muzika integriše džez i različite muzičke tradicije sa Bliskog Istoka, Turske, Persije, Balkana, Indije… Članovi grupe su muzičari koji su se školovali kod najvećih majstora muzike Zapada i Istoka, i koje spaja zajednička strast prema tradicionalnoj modalnoj muzici.

Poslednje veče, nakon pauze u petak, u subotu 22. juna, rezervisano je za pozorišnu predstavu Adresat nepoznat. Istoimena knjiga Katrin Kresman Teilor spada u red velikih i nezamenljivih knjiga o Holokaustu, poput Dnevnika Ane Frank (1947) i Špilmanovog Pijaniste (1946), u jedan od onih nezaobilaznih dokumenata vremena, koji govore o samom mehanizmu nastanka i razvoja fašizma kao nove, tek malo poznate pojave na političkoj pozornici Evrope.

Značaj ovog dela, objavljenog prvi put u Americi 1938, a pisanog na osnovu stvarnih činjenica i događaja, ogleda se i u tome što je, kao i druga slična dela, svoju aktuelnost doživelo u naše dane, i to zbog fatalne privlačnosti fašizma kao teorije podesne za sve oblike radikalizma, sistematizovanih nasilja, netrpeljivosti prema manjinama, njihovom načinu života i ponašanja, ksenofobije, mržnje prema svemu što je različito i drugačije, za antisemitizam, rasizam i svaku versku i drugu isključivost. Predstavu je režirao Stefan Sablić, koji je knjigu preveo i adaptirao.

Programi svake večeri počinju u 20.30.