Rubrika: Uši pišu

Merima Ključo i Jelena MilušićLume

Croatia Records, 2018

Više od ljubavi

Autor: Marija Vitas

Razmišljam da li da se poslužim engleskim ili srpskim jezikom radi najkraćeg opisa albuma Lume. Mind-blowing ili raspamećujuće? Obe reči nose tu potrebnu jačinu, jednaku onoj koja mi pritiska predeo između pupka i ključne kosti dok slušam emotivnu pletenicu započetu pesmom „Ima danaˮ, te zaokruženu naslovnom „Lumeˮ. Prijatan bol izazvan je sa jedne strane bogatstvom umetničkog izraza Merime Ključo, čiji svaki ton, interval, akord ili klaster na harmonici izrastaju iz naslaga odlučnosti i melahnolije. A kada se tu uplete neverovatni vokal Jelene Milušić, pitam se da li to Merimina harmonika među svojim registrima poseduje i ljudski glas. Čini mi se da se ovako sraslo muziciranje dve osobe ne može baš često čuti.

Naslovna strana albuma „Lumeˮ. Ilustracija: Tisja Kljaković Braić

Ljubav je nit koja se provlači od početka do kraja albuma, vukući sa sobom i razna značenja reči „lumeˮ, prisutne u različitim jezicima. Merima i Jelena su to očigledno istraživale, te u knijžici albuma navele šarolika lume-značenja: svet, život, izvor svetlosti, iluzija, iskra, ljubavnica, više od ljubavi… Ja verujem u tačnost njihovih informacija, pre svega zato što svaki od navedenih pojmova ima muzičku potvrdu na albumu, svoj odsvirani i otpevani pandan.

Ova „zbirka pjesama iz različitih krajeva svijetaˮ počinje kao da se zapravo nastavlja. Kao da je u pitanju zvučni i emotivni nastavak uveliko započete pesme-ispovesti „Ima danaˮ. Kao da ste zakoračili u kafanu nakon što je Merima već odsvirala deo foršpila, pa ga samo lagano, rasterećeno svira dalje… Cela ta prva pesma ustvari deluje kao fina priprema ili čišćenje terena za ludilo koje će uslediti. Znate onaj trenutak kada svatovi ulaze u restoran, praćeni otmenim, laganim muziciranjem svadbarskog benda, bez imalo sličnosti sa humpa-cumpa atmosferom koja će obeležiti nastavak svadbenog veselja. Nipošto ne smatram da je veći deo albuma Lume nalik svadbi (pre kafani, mada je i to stvar za raspravu), već da je pesma „Ima danaˮ izvedena tako da nepripremljeni slušalac može pomisliti kako se pred njim otvara tek jedna prijatna, pristojna, kulturna petnaestodelna celina puna slavnih i obrađivanih pesama, te da će se u konačnom obliku dobiti vrhunska, muzikalna interpretacija dve sjajne umetnice.

Foto: Marko Ercegović

Ta pretpostavka pada u vodu već sa drugom pesmom, rumunskim tradicionalom „Pana cand nu te iubeamˮ. Što ste otpevušili uz Jelenu i Merimu – otpevušili ste. Kreće postepeno zakucavanje za kauč, stolicu ili zid (sve zavisi gde ste se zatekli u trenutku) i emotivno unutrašnje razdiranje. Sve što možete jeste da ostanete nepomični i nemi, ali duhom otvoreni za sadržaj nahranjen iskrenošću, životnim iskustvom, samospoznajom, čulnošću, dubinom…

Samoj unutrašnjoj dubini je spoljni ekvivalent Jelenin kontraalt. Ona može pri nešto većim tonskim visinama biti i topla, smerna, blaga, suptilno razigrana – pa i tada sklona zaokretu ka gorčini, patnji, teskobi. Međutim, kako joj glas zakorači u duboki registar, atmosfera pesme postaje turobno fantastična. Jelena izvodi groteskni vokalni ples čudnovatih pokreta i nastrane ekspresije.

Lume me je podsetio na Meriminu saradnju sa gitaristom Miroslavom Tadićem (ne iznenađuje što je on jedan od dva gitarska gosta na Lume) i njihov divan album Aritmia (2016). Numere imaju jednostavnu formu, sa idejom isticanja lepote melodije, ritma i harmonije, bez upadljivih kompozitorskih intervencija na planu muzičkog oblika niti ekstravagantnog solističkog junaštva. Merima se ni sa Jelenom ne eksponira nekakvim solažama i improvizacijama, već pravi ambijent.

Majstorski harmonikom boji „Quizásˮ, čuvenu pesmu Osvalda Faresa (Farrés), provejavajući kroz diskretno kretanje gostujuće gitare Atile Aksoja (Atilla), dok se Jelenin glas polako, kroz strofe i refrene, menja, ostvarivši u poslednjih tridesetak sekundi pesme iskonski očaj i jad, kakvim me je do sada opila jedino Lhasa de Sela.

Merima je dokaz da samo najveći umetnici znaju kako da dostignu ideal svedenosti. Oborila me je s nogu i basovima, tamo gde je pesma utemeljena na laganom ili življem ritmičkom pulsiranju. Čini se da joj nijedan basov ton nije isti, te da svaki ima sopstvenu, savršeno proživljenu dužinu trajanja, akcenat i boju. Poslušajte (preko dobrih slušalica ili zvučnika), recimo, „Viente añosˮ (María Teresa Vera) ili „Pira mange korkoroˮ.

Kod ove potonje se setih meni tako drage Ljiljane Buttler. Raduje me što smo sa Jelenom Milušić dobili još jedan, posve drugačiji ženski glasovni kontrabas u tumačenju bisera romskog nasleđa.

Jelena, uopšte, fascinira. U njoj kao da je nekoliko pevača, pritom, ne mislim na (ne)svesne imitacije drugih vokalista, već na nekoliko Jelena kao takvih. Potrebno je više vremena za upoznavanje sa njenom složenom pevačkom ličnošću, nego što je to, rekla bih, uobičajeno u svetu muzike.

Foto: Marko Ercegović

Da ovo u mojoj ruci nije kompakt disk nego LP, zasigurno bih prvih deset numera (tu su još: „Zaspo Jankoˮ, „Toda una vidaˮ, „Dankaˮ, „Maruzzellaˮ, „Evo srcu mome radostiˮ) smestila na stranu A, a ostalih pet na stranu B. Taj drugi, gotovo zasebni deo, predstavlja ciklus pesama Merime Ključo objedinjen naslovom Snoviđenje. Muzika bazirana na rumunskoj, hrvatskoj, kosovskoj i sefardskoj tradiciji, ispričana na savremenom jeziku, koji i jeste osnovno umetničko opredeljenje Merime. Prva u nizu (tj. 11. na disku) – „Kletvaˮ, pravi je moderni muzički komad, u kom je i vokal u dobroj meri rečitativan. Slede „Ogledam seˮ, „Tamna noćiˮ, pa „Adio keridaˮ.

U ovoj pretposlednjoj numeri na albumu, Jelenin izraz je nedostižno apokaliptičan, proklinjuć, zastrašujuć, karmičan. Da se ovako završio album, mislim da bi me obuzela anksioznost.

Srećom, ubrzo kreće „Lumeˮ da zaokruži i Snoviđenje i Lume. Igraju se harmonika i glas, briljantno, raspištoljeno, zabavno, otkačeno. Plešu, menjaju tempa, fraziraju maštovito i raznovrsno. Na samom kraju začuju se još jedno poluprošaputano „lumeˮ i mehom „izgovoreniˮ glisando. I kraj. Kao da se pre toga nije odvijala ljubavna drama. Uzletele su Merima i Jelena međʼ oblake da na romantično razapetom notnom sistemu stvaraju muziku. Tako nam, bar, kaže nežna naslovna strana.