Rubrika: Uši pišu

Madame Baheux : Too Big To Fail

Lotus Records, 2018

„Lady Powerˮ ili „Bečka školaˮ

Autor: Dejan Vujinović

Naslovna strana albuma

Album je objavljen 5. oktobra, a prve taktove sam čuo već nekoliko dana nakon toga. Na mreži, naravno. Nepunih mesec dana kasnije sam slušao i intervju sa Jelenom kod Bojana u, sada već kultnoj emisiji, „Disco 3000ˮ. Međutim, kako, ipak, najviše volim hard copy, jedva sam čekao trenutak da na miru preslušam novo izdanje bečkog ženskog kvarteta koji se krije iza, za mene, još uvek jeziko-lomljivog naziva – Madame Baheux.

Izdanje mi dolazi u ruku početkom decembra u Subotici, neposredno nakon što je Jelena Popržan izvela svoj odličan solo za violu i glas na 10. festivalu „Jazziréˮ. Uz reči: „E, pa, ako ćeš pisati recenziju, evo, izvoli CDˮ, preuzimam jarko crveni omot, ali i prijatnu obavezu da se konačno upustim u temeljnije preslušavanje ovog još uvek vrućeg izdanja.

Kvartet, pored Jelene, koja je frontmen i motorna snaga sastava, čine bosansko-hercegovačka umetnica Ljubinka Jokić koja svira gitare, Austrijanka Lina Nojner (Neuner) na kontrabasu i Maria Petrova iz Bugarske,  za bubnjevima i perkusijama.

Već prva numera na albumu, bugarski tradicional „Dilmano Dilberoˮ u aranžmanu JP, ukazuje nam na specifičnu muzičku mezalijansu i spoj balkanskih korena umetnica koje okuplja ovaj sastav, sudar akustičnih i električnih instrumenata.

Donosi nam i nove, kreativne interpretacije samog teksta, stavljajući ga u izazovan kontekst muško-ženskih odnosa. Dobro, možda preciznije – muvanja.

Iako, uglavnom, sadrži autorske kompozicije, nije zanemarljiva činjenica da se na albumu nalaze čak četiri tradicionala (tako je, pogodili ste – balkanska). Kada spisku ovih numera dodamo i naslovnu „Too Big to Fail”, čiju melodiju čini Šabanova „Kerta mange daje“, ovo izdanje definitivno možemo da usidrimo u okrilje world music scene. Inače, o žanrovskom određenju ne bih detaljnije razlagao, nije to poenta. U ovakvim slučajevima često je to i nezahvalno. Naročito kada imamo umetnice koje su odrastale uz potpuno različite muzičke stilove, kasnije se u svom školovanju bavile klasikom i/ili džezom. Sve se to oseti u ovom izdanju. Pa, i to, da one za žanrovska opredeljenja ne mare.

Madame Baheux na festivalu „Todo Mundoˮ u Beogradu 2016, Foto: Danko Strahinić

Međutim, da ne bude zabune, album ima svoj aranžerski tok, koji dobro spaja različitosti. Čak i kada se tematski, ritmički i kontekstualno menja ambijent, na primeru prelaska poznatog sevdaha „Karanfil se na put spremaˮ u politički angažovan „We’ll Change the Worldˮ, oni čine logičan sled i razvoj najsvežijeg materijala, koje nam serviraju četiri bečke dame.

Druga konceptualna opaska, vezana za album koji je „Previše velik da bi (pro)paoˮ, jeste značajno uključivanje Riharda Šuberta (Richard Schuberth). On je svoje prste umešao, ili je u potpunosti odgovoran za čak četiri numere na albumu.  Iako je zaljubljenik u bugarsko, makedonsko i ino južno-balkansko muzičko nasleđe, ne libi se da pojedine kompozicije odvede ka bluzu ili drugim muzičkim ambijentima. Svakako, ne treba zanemariti ni značajan kompozitorski doprinos Line Nojner, pa ni Ljubinke Jokić. A u ovom nizu još nismo ni pomenuli Jelenu Popržan… Ona je, zapravo, katalizator različitih energija koje nam četiri dame i njihovi saradnici serviraju. U većem broju numera zadužena je za aranžmane i tekstove.

Njen nepresušni talenat dolazi do izražaja i na ovom izdanju, iznova nas iznenađuje svojim pristupom i umešnim istovremenim baratanjem violom i svojim glasom. Čini mi se da je ovde (ponovo) uradila dobar posao, te da Madame Baheux ne treba da brinu za godine pred njima.

Naravno, opreza nikada dovoljno. A ne treba ići mnogo dalje od bečke muzičke scene. Da li je to slučajno, ali koncept albuma me je podsetio na prvi austrijski bend koji je nastupio na „Etnofestuˮ – Fatimu Spar & Die Freedom Fries. Odličan sastav, dobre kompozicije i, kao i u ovom slučaju, dama kao frontmen. Međutim, iz nekih razloga nisu opstali dovoljno dugo na sceni da bi ostavili značajniji trag. Nadam se da, ipak, Jelena ima dugoročan plan. Ovo za sada ide kako treba.