Rubrika: Naša posla

WOMEX – Kad se mora, nije teško

Četvrti put je World Music asocijacija Srbije imala čast da prisustvuje najvećem sajmu etno muzike „Vomeksuˮ, i da tamo predstavi svoje ideje, planove, aktivnosti, kao i uopšte, scenu Srbije. Donosimo sakupljene utiske; Las Palmas (Španija), 24 – 28. oktobar 2018.

Autori: Bojan Đorđević i Marija Vitas

Obala okeana, sa pogledom na ”Auditorio Alfredo Kraus”, Foto: Marija Vitas

WOMEX je već godinama mesto na kome se mora biti, ako želite da budete primećeni/zapamćeni u world music svetu. Ali, WOMEX se često pojavljuje u mestima gde se to ne očekuje. Tako je čak četiri puta pre desetak godina domaćin Vomeksikancima bila Sevilja, ali iznenađenja su se zaređala tokom ove decenije – najpre je usred krize, koja je pogodila Grčku, WOMEX imao spektakularno izdanje u Solunu, da bi prvi odlazak u istočnije krajeve bio vezan za Budimpeštu, što je bilo priznanje akterima tamošnje scene, a samo dve godine kasnije Katovice su pokazale kako je industrijski grad moguće pretvoriti u središte kulture jedne velike zemlje.

Kad je 2017. objavljeno da će nas 2018. godine ugostiti Las Palmas, u Atlantskom okeanu, na Kanarskim ostrvima, koja su bliže Africi nego Evropi, reakcije su bile: „WOW!ˮ i „Kako da stignemo do Las Palmasa?ˮ

Obala okeana, Foto: Marija Vitas

No, pokazalo se da se veliki broj world music poslenika, kojima je WOMEX potreban radi promocije, dogovora, dobijanja informacija, uživanja u koncertima i druženju, ipak nije uplašio daljine i cena. Cene, da odmah primetimo, uopšte nisu strašne, dođe vam da pitate, može li se ovde i letovati? Kako to obično biva, ako ste došli samo zbog „Vomeksaˮ i ograničili svoj boravak na dane dok traje sajam/festival/konferencija, teško da ćete imati šansu da vidite nešto više od samog grada, a kamoli nešto više od ostrva, ili ne daj Bože, arhipelaga. Naravno, bilo je i onih mudrijih, koji su uzeli godišnji odmor i uživali u obilasku i fantastičnoj klimi. No, kad je već glavna gradska plaža smeštena uz šetalište koje vodi ka mestu gde se održavaju koncerti, onda je prirodno da ne gledate samo u okean, već da u njega i uđete. Što da ne? Temperatura vode je 22, a vazduha 25 stepeni.

Ali, ne brinite, nismo se samo praćakali u okeanu, nego je glavni razlog dolaska bilo ono što nas je od 10.30 do 17.30 držalo u hali gde se održavao sajam i konferencije, a od 21h, pa dokle izdržimo – na večernjim koncertima, koji su bili održavani na čak pet bina paralelno.

Na sajmu, Foto: Marija Vitas

WOMEX u brojkama

Prvi put je, dakle,WOMEX bio bliže Africi nego Evropi, a nikad nije bio bliže Južnoj Americi. Ovo je dalo priliku za novi fokus i veći prisustvo delegacija iz Čilea, Kolumbije, Brazila, dok je Afrika i dalje nedovoljno predstavljena kroz festivale, promotere, organizacije iz same Afrike. Zvanične brojke kažu da je bilo 2700 muzičkih poslenika iz 92 zemlje, a održano je preko 60 koncerata, uz učešće više od 300 umetnika, koji su predstavili preko 50 zemalja. Održane su 23 konferencijske sesije, prikazano je 16 filmova… U poređenju sa brojevima ranijih „Vomeksaˮ, ovaj je bio odlično posećen.

Srbija na WOMEX-u

Hit na sajamskom delu u Las Palmasu je bio Balkan Echo – vodič za izuzetnu izvornu muziku u Srbiji, koji je specijalno za ovu priliku pripremio Oliver Đorđević, glava WMAS-a. Ova dvojezična knjiga sa pratećim diskom je već treće takvo izdanje, koje predstavlja deo muzičke scene Srbije (više o knjižici i disku čitaćete uskoro na ovom istom portalu). Izvorna muzika i predstavljanje delova reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa je bila odlična ideja, ali je realizacija bila još efektnija.

Stalni posetioci „Vomeksaˮ su se u poslednjih nekoliko godina već navikli da ih obradujemo novim izdanjem, koje se posle preslušava, prepričava, recenzira, emituje na brojnim radio stanicama u svetu. Stoga je, sve ono što smo mogli poneti u četiri kofera razgrabljeno, tako da nismo uspeli ni svoje primerke da sačuvamo.

No, nismo samo izigravali Deda Mraza kad mu vreme nije, nego smo predstavljali celokupnu scenu, situaciju sa festivalima, budžetima, izdavaštvom, ali i pohvalili Ministarstvo kulture i informisanja za višegodišnju podršku projektu Srbija na WOMEX-u, kao i činjenicom da Ministarstvo i pre drugih institucija shvata važnost world music-a i mogućnosti da se naši umetnici izraze i predstave svetu. Svoje primerke su prvi, naravno, dobili novinari i radijski DJ-evi, čija ozarena lica u trenutku predaje dovoljno govore.

Na štandu Srbije, Foto: Ana Milosavljević

Interesovanje za naše muzičare je veliko, mnogi traže kontakte, neki se samo pohvale da su slušali negde u svetu nekog našeg.

Utisak je da trubači više nisu dominantni, ali da je hit u poslednjih godinu dana grupa Naked. S jedne strane, oni su svoju priču razvili, sviraju na raznim kontinentima, zna se za njih i traženi su, ali ono što je isto tako važno – mogu ih sresti na „Vomeksuˮ.

Goran i Bane, osnivači grupe, se već nekoliko godina redovno pojavljuju na sajmu i taj „frendli vajbˮ puno znači promoterima. A još kad ih vide na sceni na nekom festivalu, sve se kockice slože. Naked jesu dobar putokaz domaćim muzičarima, željnim da se predstave u svetu.

Veliki je interes za nastupe u Srbiji, već se pročulo da imamo zahvalnu publiku. Pročulo se i da nismo baš najbogatija zemlja, pa su i finansijski zahtevi stranih bendova skromniji. Ono što će svima pomoći jeste upravo novi Vodič, jer sadrži spiskove festivala, drugih manifestacija, organizatora, menadžera, promotera, novinara, izdavača… Tako da – ako ste u Vodiču, očekujte mejlove, pozive sa raznih strana.

U obilju koncerata

Kao što smo jednom već napisali u vezi sa nekim od ranijih boravaka delegacije WMAS na „Vomeksuˮ – „Biti na Vomeksu znači i propustiti ga.ˮ – i najnovije izdanje najvećeg sajma etno-muzike bilo je prenakrcano događajima, što je neminovno vodilo ka gomili propuštenih momenata, pa tako i onih koji se tiču showcase-koncertne ponude u večernjim i noćnim satima.

Nekako se uvek najviše ljudi okupi na svečanom otvaranju, mada ono, po pravilu, ne obećava muzički najintrigantnije trenutke, već prepuštanje blještavim čarima spektakla. Ukoliko ste im skloni, naravno.

Nama je ceremonija otvaranja u Las Palmasu bila neopterećujuća, pomalo dosadna, sa muzičkim sadržajem zasnovanim na zanimljivom konceptu, ali koji je imao, pre svega, lep površni sloj. Elem, Herman Lopes (Germán López), muzička zvezda sa Kanarskih ostrva, osmislio je program Tránsitos Atlánticos, kojim je želeo da odgovarajućim izborom muzike i muzičara predstavi istorijsko-socijalno-kulturno prelamanje tri kontinenta – Evrope, Afrike i (Južne) Amerike – na ostrva Kanarskog arhipelaga. Tako su se pred našim očima i ušima, u sali Sinfónica velelepnog zdanja „Auditorio Alfredo Krausˮ, smeštenog sasvim blizu obale okeana, smenjivali i nadovezivali zvuci afričke kore, španske gitare, energičnih stopala flamenko plesača itd. Moderan, stilizovan pristup obeležio je celinu večeri, naginjući povremeno i ka popu, uz mnoštvo standardnog, električnog instrumentarijuma i prodorne, pre svega ženske glasove. Akteri su bili italijansko-senegalsko-brazilski Aka trio, španski sastavi Aurora i Caracoles (sa Tenerifa), kao i brazilska umetnica LaBaq.

Bili, videli i ostavili svom mozgu da to lagano pusti u proces zaboravljanja.

U ovoj istoj sali je bilo mnogo uzbudljivijih koncerata u narednim danima. Recimo, u subotu 27. oktobra, bez trunke spektakla, zgrabila nas je opojna melanholija muzike inspirisane tradicijom Jermenije. Jedan od sjajnih jermenskih svirača na drvenim duvačkim instrumentima (duduk, blul, zurna…), Norayr Kartashyan, okružen petoricom članova ansambla Menua, pokazao je koliko meko, blago, toplo, smireno muzičko tkanje može da bude zavodljivo. Vredi ih ponovo čuti. Baš kao i etiopsko-francuski Etenesh Wassie Trio, koji nas je nešto kasnije te iste večeri oduševio svežinom, snagom i jednostavnošću. Etiopska diva Etenesh peva autentičnim stilom, u kom ima i Etiopije i bluza, ma, svačega. Glas joj je super moćan, stvarajući na prvi pogled jak kontrast u odnosu na čudno svedene, no, opet, izuzetno dobro sklopljene boje akustičnog basa i kontrabasa. Do kraja koncerta bićemo iskidani od dobre energije trija, koji nas je vodio tankom stazom između world i eksperimentalne muzike. Otkrovenje.

U toj najvećoj, prelepoj sali, u kojoj je bio i najbolji zvuk, i gde je poslednjeg dana dodeljena Umetnička nagrada Kronos kvartetu, sastavu koji je ostvario fascinantan broj saradnji sa world music autorima, imali smo priliku da osetimo par dana ranije i dašak balkanskih vetrova.

Na „Vomeksuˮ je muzika sa Balkana uvek bilo solidno predstavljena, mada je nama to uvek izgledalo nedovoljno. Međutim, ove godine je zvuk Balkana zaista bio tek ovlaš dodirnut.

Koncert kvarteta Invisible World (mogli ste o njima čitati u „Etnoumljuˮ br. 31) je pokazao kako jedan sastav može da iskaže sve kvalitete koji proizilaze iz čijenice da članovi grupe pripadaju različitim narodima, izlaze iz raznih žanrova. Češki, džez deo kvarteta (kontrabas i bubnjevi) nasuprot balkanskim etno elementima, koje kreiraju violinista Efe Turumtay i harmonikaš Nikola Zarić – rezultat je muzika, koju teško možete smestiti u neku fioku, a zvuči kompaktno i sveže. U svojih 45 minuta programa stavili su sve što čini odličan showcase – vrhunsku svirku, laganu komunikaciju s publikom, odličan saund, raznovrsnost i posvećenost.

Atmosfera na sajmu, Foto: Marija Vitas

Nisu svi koncerti na „Vomeksuˮ bili vezani za enterijer. Twin Stage A se nalazio na mestu Plaza de la Música, gde je znao da iz pravca okeana pirka prijatan vetar uz istovremeno gruvanje bendova sa scene na otvorenom. Među dinamičko-ritmički nepopustljivim momcima bili su, u petak 26. oktobra, i predstavnici britanske scene, uveliko bujne kad je reč o zvucima balkansko-orijentalno-bliskoistočnog porekla, ovde uz primese klezmera, romske muzike i raznoraznih drugih tradicija. The Turbans je ime koje objedinjuje muzičare poreklom iz Bugarske, Grčke, Turske, Izraela, Španije i Britanije. Napadni su i pružaju podršku skakanju i oštrom plesanju, čineći od violine, uda i darabuke jake konkurente električnim gitarama i basu. Ko je za lud provod – eto mu opcije. „Najbalkanskijiˮ, ali i najmanje zanimljivi su bili Grci Evritiki Zygia. Previše bučni, što je uzrokovalo i loš zvuk. Naizgled čvrsto ukorenjeni u trakijsku tradiciju, sa puno akustičnih instrumenata, ali sa iskoracima u druge žanrove (rok, pop), koji često nisu dobro uklopljeni, a koju dodatno obesmišljavaju Farfisa orgulje.

Na Tvin stejdžu A odlušali smo i nastup trija Kel Assouf, čiji članovi povezuju Niger, Tunis i Belgiju. Odličan saharski bluz, pokretljiv i setan. Da nam nije Anana Haruna (Harouna) delovao kao da mu se glas malo potrošio, te bio bez dovoljno snage da iskaže to što želi, tu patnju, nezadovoljstvo, tešku sudbinu itd, našao bi se ovaj nastup na vrhu naše koncertne top liste. Mnogo veseliji, iako biste iz naziva benda mogli da pomislite da nije tako, su Malijci Harouna Samake „Kamale Bluesˮ. I oni su, poput nekoliko drugih sastava na Atlantic Connection Stage-u podigli publiku na ples između stolica.

Ženski vokali u zapadnoafričkoj muzici nosе toliko boja i nijansi, da im ne treba još puno dodavati.

Ovde je uz pevačicu i punokrvni „rokˮ bend, iako je većina instrumenata afrička (ngoni, kamale ngoni, udaraljke). Imali su dobar tajming, debi CD se pojavio neposredno pre „Vomeksaˮ, no nastupom daleko prevazilaze solidni CD. Sad je potrebno to iskustvo, koje je Haruna Samake godinama sticao uz Salifa Keitu, Basekua Kujatea i druge pretopiti u uzbudljivu solo karijeru.

Sličnu početnu poziciju imala je i Koreanka  Kim So Ra, čiji je debi A Sign of Rain, objavljen u Južnoj Koreji, tek na „Vomeksuˮ našao put do novinara i promotera, koji su pohrilili na uvek dobro opremljen set korejskih štandova u okviru sajma.

Južna Koreja je prepoznala WOMEX kao važan deo promocije kulture svoje zemlje, a svake godine bar jedan korejski sastav oduševi u okviru koncertnog dela.

Kim So Ra svira janggu, tradicionalni bubanj, koji izgleda kao veliki peščani sat, položen u njeno krilo. Svira ga prutićima sa dve ruke, precizno, potpuno uneta u svoj instrument. Kako se koncert odvija, na bini joj se priključuju ostali članovi kvareta, u raznim kombinacijama (još jedan perkusivni instrument, duvaljka od bambusa – piri, i žičani gajageum, sve tradicionalni instrumenti), sa pažljivo građenom dinamikom koncerta. Za muzičke sladokusce!

Uostalom ove godine je muzički program bio takav – mogli ste doći na WOMEX samo zbog koncerata i našli biste nekoliko vrhunskih nastupa, isto toliko vrlo dobrih, koji mogu zadovoljiti i najzahtevnije urednike festivalskih programa.

Sad sa nestrpljenjem očekujemo sledeće izdanje „Vomeksaˮ, u Tampereu u Finskoj. Tamošnja world music scena već godinama izbacuje nove zanimljive autore, a za dugogodišnje hodočasnike „Vomeksaˮ, Stokholm, najseverniji grad-domaćin do sada, gde je sajam održan 1998. godine, ostaje sinonim za fenomenalne koncerte i žurke van glavnog muzičkog programa. Finci su na svom partiju u Las Palmasu nagovestili svežinu, profesionalnost i lucidnost.